Centralna banka sugerisala Vladi da raskine sa Standard i Pursom

Sugerisali smo mogućnost da se ne nastavi saradnja sa rejting agencijom Standard i Purs i da se umjesto njih angažuje Fič, izjavio je viceguverner Nikola Fabris.

On je objasnio da su utvrdili da je Standard i Purs dao jednoj zemlji u regionu bolji kreditni rejting nego Crnoj Gori, iako ima lošije sve makroekonomske pokazatelje od Crne Gore.– Trenutno Crna Gora ima kreditni rejting od strane dvije kreditne institucije. Kod Standard i Pursa kreditni rejting je B plus, a kod Mudisa BA3. U pitanju je relativno nizak kreditni rejting ukoliko se pogledaju ocjene ovih kreditnih agencija, praktično jedini razlog je u, prema njihovoj procjeni, visokom nivou javnog duga koji će rasti zbog izgradnje auto-puta – rekao je Fabris u emisiji ,,Klub A“ Atlas televizije.

On je kazao da kreditni rejtinzi, poslije globalne finansijske krize, nemaju značaj kakav su imali prije 2008, jer se pokazalo da su međunarodne kreditne rejting agencije nekim klijentima koji su bankrotirali davali vrlo dobre rejtinge, očekujući da će im se to u dugom roku isplatiti.

– U ovom trenutku kreditni rejting faktički jedino dominantno utiče na zaduživanje države i da je analiza pokazala da su kreditne agencije bile preoštre prema Crnoj Goeri, posebno Standard i Purs.

Govoreći o sprovođenju Zakona o konverziji kredita u švajcarskim francima u eure, Fabris je kazao da je CBCG završila kontrolu Hipo banke, koja je jedina odobravala kredite u ovoj valuti.

– Uočili smo neke manje nepravilnosti i dali preporuku banci da ih otkloni, što bi trebalo da bude završeno u ovoj sedmici rekao je Fabris i dodao da je CBCG i prilikom donošenja zakona ukazivala da on nije dovoljno normiran.

– Zakon ima svega šest članova, a pojedini se mogu tumačiti na različite načine, pa ih svako tumači kako mu odgovara. U izvještaju koji imamo obavezu da podnesemo parlamentu navešćemo sve nejasnoće i teškoće u primjeni zakona i ukazati Skupštini da, ukoliko je postojala drugačija intencija od onoga što je doneseno u tih šest članova, onda ima prostora da se zakon izmijeni istakao je Fabris. On je objasnio da su niske kamatne stope na štednju posljedica visoke likvidnosti banaka, koje imaju više od 900 miliona eura likvidnih sredstava, što je najviši iznos od osnivanja CBCG.

– Trend pada pasivnih kamatnih stopa je opšti, ali su aktivne kamate u Crnoj Gori previsoke i moraju da idu naniže, čemu bi trebalo da doprinese predlog zakona o limitiranju kamata, koji smo dostavili Vladi naveo je Fabris i istakao da je poželjno da se taj propis donese, jer zakon o obligacijama kaže da je zabranjena zelenaška kamata, ali ona nigdje nije definisana, pa sudovi odlučuju od slučaja do slučaja. Slične propise, naveo je, imaju Makedonija i Hrvatska, članice EU i SAD.

Spekulacije

Svi zaključci o tome kako će se odraziti činjenica da je zajam za auto-put uzet u dolarima na njegovu otplatu u ovom su trenutku spekulativni, rekao je viceguverner Fabris i podsjetio da veće rate dolaze tek za pet i po godina, po isteku grejs perioda.

– U ovom trenutku ne postoji nijedna respektibilna institucija koja je spremna da da pouzdanu procjenu o deviznom kursu dolara za pet i po godina, a što se tiče samog kreditnog aranžmana nigdje nijesmo mogli dobiti bolje uslove naveo je viceguverner i dodao da taj kredit nije mogao biti zaključen u drugoj valuti.

Pobjeda