Količina zlata u Federalnoj rezervnoj banci u Njujorku najmanja je za posljednjih nekoliko decenija, jer strane Centralne banke povlače svoje zalihe.
Prva zemlja koja je zatražila da joj se vrati dio zlatnih poluga bila je Njemačka. Za njom je usledila Holandija, a u maju ove godine i Austrija.
Predsjednik Instituta „Ludvig fon Mizes”, ekonomista Lu Rokvel smatra da će se povlačenje zlata iz Federalne rezervne banke dobro odraziti na svjetsku ekonomiju.
“Federalni rezervni sistem SAD i pristalice ekonomske politike ove službe reći će da zlato nije valuta. Međutim, tada treba objasniti, zašto se u Federalnoj rezervnoj banci čuva toliko zlata, pri tome, ne samo onog koje pripada Americi, već i drugim zemljama”, kaže Rokvel.
Kako kaže, za imperije je karakteristično bilo da drže zlato svojih kolonija i zavisnih država.
“Odluka stranih vlada da povuču zlato iz Federalne rezervne banke u Njujorku ne raduje Vašington, ali je to veoma važno za njihovu nezavisnost. Neke se čak plaše da je dio poluga nestalo ili da je zlato moglo biti založeno. Možda poluge i leže na starom mjestu, ali kome pripadaju to je drugo pitanje. Po mom mišljenju, potpuno je prirodno da Njemačka i Austrija i druge zemlje odlučile da uzmu svoje zlato“, naveo je on.
B92
