Dug deviznim štedišama još 58 miliona

Prema projekcijama, Crna Gora će ove godine isilatiti 17 miliona eura po osnovu stare devizne štednje. Međutim, podaci Ministarstva finansija pokazuju da se štedišama ukupno duguje 57,6 miliona eura.

Na dan 30. aprila ove godine isplaćeno je oko 124,1 milion eura deviznih sredstava kazali su „Danu” iz resornog ministarstva.Ukupna obaveza države po osnovu stare devizne štednje, kako su neveli iz Ministarstva finansija, iznosila je 181,7 miliona eura.

Poslednja rata isplate obveznica na naplatu dospijeva 2017. godine, do kada država po tom osnovu treba da isplati još 40,6 miliona eura.

Isplata stare devizne štednje je samo kap u moru obaveza koje narednih godina očekuju Crnu Goru. Javni dug se već sada proćenjuje na preko 73 odsto BDP-a, a Vlada je na kraju prošle godine objavila da je javni dug zaključno sa 2014. iznosio 2.071 milijardu eura, odnosno 61,05 odsto BDP-a. To znači da su već probijeni kriterijumi Mastrihta, po kojima zaduženje ne bi trebalo da bude iznad 60 odsto. Po scenariju nižeg rasta za ovu godinu, javni dug u 2015. godini je procijenjen na 65,2 odsto, i praktično je već dostignut, jer se Vlada ove godine zadužila 500 miliona emisijom eurobveznica i uzela kineski kredit od 950 miliona dolara.

Ekonomski analitičar Siniša Lekić ističe da je isplata stare devizne štednje samo jedna od obaveza otplate dugova koje ima država.

Država nema strategiju upravljanja javnim dugom. Mora da se zna kad koja od obaveza dolazi na naplatu i ta sredstva, računajući i isplatu devizne štednje, treba da budu planirana budžetom, pojasnio je Lekić.

On je istakao da je osnovni problem nedostatak novca, zbog čega je svaka otplata dugova neizvjesna.

Novca nema iako je naplata poreskog duga bolja nego što je bila. Međutim, to ne znači da je naplata sada dobra, već da je prije bila katastrofalna. Jedina rezerva koju imamo jeste novac od poreskog duga, tako da postoji mogućnost novog zaduženja. Pitanje je kakva će biti turistička sezona ove godine. U vezi sa proizvodnjom nemamo pozitivnih očekivanja, a ne smanjuje se ni broj zaposlenih u administraciji, što bi doprinijelo stabilizaciji javih finansija. Neka manje reklamiraju NATO i neka isplate staru devizinu štednju, rekao je on.

Izvor: Dan

Check Also

Zelena, cirkularna ekonomija – ekonomski oporavak i nova kultura življenja i poslovanja Zelena, cirkularna ekonomija …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *