Tek svaki drugi klijent banke u Srbiji koristi „plastični novac“, pokazuju najnoviji podaci Privredne komore.
Podaci Odbora za kartice Privredne komore Srbije pokazuju da se od šest miliona izdatih platnih kartica u Srbiji, koristi samo polovina, pišu “Večernje novosti”.
Najrasprostranjenije sredstvo plaćanja u svijetu, u Srbiji se sve manje upotrebljava zbog male kupovne moći i niskih zarada, koje su prepreka u dobijanju kreditnih kartica.
Razlog za izbjegavanje “plastičnog novca“ su i “debele“ kamate po kojima je Srbija među rekorderima u Evropi. Zato se građani okreću čekovima kojih u prometu ima oko devet miliona.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Udruženje banaka Srbije ukazuje da je potrošnja kreditnim karticama mala, jer od odobrenog limita od 84,6 milijardi dinara, manje od polovine je iskorišćeno.
Ako se uporede podaci iz 2009. godine, kada je svaki stanovnik Srbije bio zadužen sa 61 euro kreditnim karticama, sada je to svega 45 eura po glavi građanina. S druge strane, raste broj čekova u opticaju i sada je na nivou od oko devet miliona.
“To je višegodišnji trend koji je direktna posljedica pada standarda. Građani se racionalno ponašaju, ne koriste kreditne kartice na koje treba da plate kamate, nego se okreću čekovima. S jedne strane, pada iskorišćenost limita po kartici, a s druge strane raste broj čekova u opticaju”, kaže Veroljub Dugalić, generalni serketar Udruženja banaka Srbije.
“Čekovi nisu više sredstvo plaćanja, nego sredstvo kreditiranja i instrument preživljavanja, jer su trgovine preuzele na sebe da kreditiraju kupce, kako bi povećale promet. Tako imate otplatu na tri, šest mjeseci ili godinu dana, bez kamate”, objašnjava on.
U trgovini kreditne kartice najviš se koriste za kupovinu odjeće i obuće – deset odsto, isto toliko se njima plaća benzin na pumpama, te hrana i piće. S obzirom na to da konstantno opada promet, klijenti će se teško više odreći čekova u korist kreditnih kartica.
Građani izbjegavaju kreditne kartice i zbog visokih kamatnih stopa. One se kreću od 23 do 33 odsto godišnje, a najčešće su 2,5 odsto mjesečno. U Hrvatskoj se na kartice plaća kamata od 10,11 odsto a u Makedoniji 10,9 odsto.
Svakog mjeseca građanin koji koristi kreditnu karticu može da otplati minimum pet odsto od načinjenog duga, ali to je mač sa dvije oštrice, jer kada istroši ceo limit, onda praktično svakog mjeseca banci otplaćuje samo kamatu. Zbog toga je i kašnjenje u otplati obaveza za korišćenje kreditnih kartica najveće i iznosi 14,6 odsto sa tendencijom rasta. Ako se koriste čekovi, onda nema kamate, a dug na tekućem računu se pokriva kad “legne“ plata.
Svaki građanin koji prima platu ili penziju u banci, dobija debitnu karticu kojom može na gotovo 3.000 bankomata da podiže novac. Ali i dalje ima mnogo onih, a najviše penzionera, koji radije idu na šaltere. Ukoliko neko želi da koristi kreditnu karticu, onda mora da ima minimum 30.000 do 40.000 dinara platu ili penziju, zavisno od banke, da bi podnio zahtjev.
