Blog Nikole Fabrisa: Da li je Crnoj Gori potrebna EU

Dok je osamdesetih i devedesetih godina važila za „društvo bogatih“ svi su hrlili u Evropsku uniju. Veliki broj zemalja, poput Španije, Irske i Grčke je doživeo, pravi privredni preporod nakon ulaska u EU. Ipak, sa druge strane neke bogate zemlje poput Švajcarske i Norveške, nisu želele u EU. Nakon kraha socijalizma, nastala je prava trka ko će pre ući u EU. Od tada EU je dobila 13 novih članica, ali snovi o brzom ekonomskom razvoju ulaskom u EU se nisu ostvarili.

Globalna finansijska kriza je dodatno raspršila ove snove. Evropska unija je zapala u recesiju, jedan broj zemalja je upao u duboku finansijsku krizu. Kriza je najteže pogodila Grčku, Portugaliju i Irsku, a ozbiljno su se „ljuljale“ i Španija i Italija. Tada se desilo ono što je prije samo nekoliko godina izgledalo nezamislivo, da do juče bogate zemlje EU, „zakucaju na vrata“ MMF-a tražeći spasonosne kredite. Novi udarac Evropskoj Unije je zadao Island, formalno odustajući od daljih pregovora o pristupanju EU.

 Svi ovi dogadjaji otvorili su brojne spekulacije, počevši od toga da će se raspasti EU pa do toga da će nestati euro kao valuta. Naravno, nijedna od ovih spekulacija se nije ostvarila, ali su pokrenule „lavinu“ debata o ekonomskim perspektivama EU, dilemama da li EU treba da se dalje širi i da li zemlje u procesu pristupanja treba da odustanu od puta ka EU zbog „svojeg dobra“.

S obzirom da je Crna Gora, još malo pa godinu ipo dana u pregovorima o pristupanju EU, iznijeću svoj stav zašto Crna Gora treba da nastavi svoj put ka EU, iako on neće značiti dramatičan i brz rast blagostanja.

[widgets_on_pages id=”Baner”]
  • Prvo, Evropska unija ima uredjen pravni, sudski i ekonomski sistem. Implementacija ovih rješenja će nesumnjivo značiti mnogo i za domaća preduzeća, a stvoriće i stimulativan ambijent za privlačenje stranih investicija.
  • Dalje, Crna Gora sada ima gotovo potpuno otvoreno tržište za plasman svojih proizvoda u EU (osim za neke osjetljive proizvode), koje sigurno ne bi ostalo takvo ukoliko bismo odustali od „Evropskog puta“.
  • Takodje, „Beli šengen“ je dobijen zahvaljući procesu pristupanja EU i rezultatima ostvarenim na tom putu. Crna Gora dobija značajnu finansijsku pomoć iz predpristupnih fondova (sticanjem punopravnog članstva raspoloživa finansijska sredstva će biti još veća), a ne treba zanemariti ni značaj tehničke pomoći koja se dobija. Naročito su značajni fondovi za smanjivanje regionalnih razlika, koje će Crna Gora moći da koristi nakon prijema u EU.
  • Jednog dana kada Crna Gora postane punovpravna članica i naši gradjani će moći da se nesmetano zapošljavaju u zemljama EU.
  • S obzironm da izmedju članica EU nema medjusobnih granica, to značajno ubrzava i pojeftinjuje spoljnotrgovinske tokove.
  • Veoma značajna činjenica je i da Evropska unija solidarno pomaže svoje članice koje je pogodila kriza i da je za te svrhe formiran poseban fond. EU nije dozvolila da bankrotira nijedna zemlja, pa ni prezadužena Grčka, zbog potencijalnih negativnih implikacija na ostatak EU. Ovo je vrlo značajno za Crnu Goru, koja nema emisionu funkciju, pa samim time i smanjena raspoloživa sredstva za „borbu“ protiv kriza.
  • Nakon sticanja članstva u EU, stiču se uslovi da Crna Gora započen put ka Evropskoj monetarnoj uniji, što bi omogućilo da Crna Gora više ne koristi samo pasivno euro, već i da odlučuje o svim monetarnim pitanjima.
  • Iskustva zemalja koje su pristupile EU su pokazale da je kao rezultat učlanjenja u EU povećana konkurentnost, politička stabilnost, spoljnotrgovinska razmjena i dr.

Na kraju u savremenom svijetu koji karakteriše globalizacija i ekonomsko i političko povezivanje, potpuno pogrešna bi bila strategija koja bi Crnu Goru, ostavila izvan tih tokova, kao izolovano ostrvo.

primorskenovine.me

Check Also

Đukanović u Upravnom odboru Saveza energetičara

Predsjednik Odbora direktora Elektroprivrede (EPCG), Milutin Đukanović, izabran je nedavno za člana Upravnog odbora Saveza …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *