Na plate veće od 1.440 eura porez 19 ili 21 odsto?

Radna grupa, koju je formirala Vlada, odnosno Ministarstvo finansija, pripremila je analizu moguće promjene oporezivanja u Crnoj Gori među kojima je i pet scenarija progresivnog i proporcionalnog poreza na dohodak fizičkih lica, odnosno na plate.

Prvi scenario progresivnog oporezivanja podrazumijeva poreske stope devet odsto, 15 odsto, 19 odsto, drugi scenario devet odsto, 15 odsto, 21 odsto. 

Proporcionalno oporezivanje predstavljeno je u tri scenaija povratak na proporcionalnu stopu i povećanje za jedan procenat na 10 odsto, povećanje za dva na 11 odsto i treći scenario na 12 odsto, piše Pobjeda.

Ova analiza bi uskoro trebalo da se nađe na dnevnom redu Vlade, jer 31. decembra prestaju da važe izmjene zakona o porezu na dohodak fizičkih lica, koje su u primjeni od 8. februara ove godine, kojim je pored devet odsto uvedena i viša stopa od 15 odsto na bruto plate iznad 720 eura.

Da li će se Vlada odlučiti na promjenu sistema oporezivanja trebalo bi da se zna uskoro, a osnov za odluku biće, između ostalog, i analiza u čiju radnu verziju je Pobjeda imala uvid.

[widgets_on_pages id=”Baner”]

Prvi scenario progresivnog oporezivanja u ovoj analizi podrazumijeva tri stope poreza na plate devet odsto na bruto plate do 720 eura, 15 odsto na one od 720 do 1.440 i 19 odsto na preko 1.440 eura. Ukoliko bi ovaj scenario bio usvojen, navodi se u analizi, ukupni prihodi budžeta (centralnog i lokalnih samouprava) povećali bi se za približno dva miliona, dok bi se rashodi za neto zarade smanjili za 400.000 eura.

„Ovakva promjena bi uticala na povećanje stope nezaposlenosti za 1,3 odsto ili do manjeg kreiranja novih radnih mjesta za približno 510 radnih mjesta, uz pretpostavku da svi ostali uslovi na tržištu rada ostanu neizmijenjeni. Došlo bi i do povećanja troška rada preduzeća, prihodi pojedinaca koji zarađuju preko 1.440 eura u bruto iznosu bili bi smanjeni od 0,4 odsto do sedam odsto“, konstatuje se u analizi.

„Drugi scenario progresivnog oporezivanja podrazumnijeva tri stope devet odsto na bruto plate do 720 eura, 15 odsto na one od 720 do 1.440 i 21 odsto na preko 1.440 eura. Ukupni prihodi budžeta (centralnog i lokalnih samouprava) bi se povećali za približno tri miliona, dok bi se rashodi po osnovu neto zarada smanjili 500.000 eura. Ukupni rashodi za zarade ostali bi na istom nivou. Ovakva promjena bi uticala na povećanje stope nezaposlenosti za 1,8 odsto ili do manjeg kreiranja novih radnih mjesta za približno 530. Trošak rada se ne bi promijenio, prihodi pojedinaca koji zarađuju preko 1.440 eura u bruto iznosu bili bi smanjeni od 0,1 odsto do 10,6 odsto“, navodi se u analizi.

Radna grupa je u ovom dokumentu takođe sugerisala da je potrebno izračunati troškove promjene sisitema oporezivanja putem progresije (promjene IT sistema za Poresku upravu), vremenski okvir realizacije ovakvog obračuna, ali i Privredna komora treba da izračuna troškove kompanija usljed promjene sistema oporezivanja.

Proporcionalno oporezivanje analizirano je u tri varijante povećanje stope sa devet odsto na 10 odsto, 11 odsto i 12 odsto.

„Prvi scenario podrazumijeva povratak na proporcionalnu stopu i povećanje za jedan procentni poen sa devet odsto na 10 odsto. Ukupni prihodi budžeta smanjili bi se 1,32 miliona eura, povećala bi se stopa nezaposlenosti 1,2 odsto , zarade bi se smanjile za jedan odsto. Trošak rada koji snosi poslodavac bio bi isti ukoliko se zadrže postojeće bruto zarade. Ovakva promjena bi uticala na smanjenje izdataka za neto zarade za zasposlene koji se finansiraju iz budžeta za 3,72 miliona eura“, pokazuju rezultati analize.

Drugi scenario proporcionalnog oporezivanja koji podrazumijeva stopu od 11 odsto povećao bi prihode budžeta (centralnog i lokalnih samouprava) za 8,26 miliona eura.

„Ovakva promjena bi uticala na povećanje stope nezaposlenosti za 2,4 odsto, manje kreiranje novih radnih mjesta za 740, neto zarade bi se smanjile za dva odsto. Istovremeno, povećanje poreza bi imalo pozitivan efekat na rashodnu stranu budžeta kroz smanjenje neto zarada za 7,44 miliona eura“, navodi se u analizi u koju je Pobjeda imala uvid.

Treći scenario polazi od povećanja stope na 12 odsto koja bi povećala prihode budžeta za 17,8 miliona eura.

U analizi se kaže da bi „ovakva promjena uticala na povećanje stope nezaposlenosti za 3,7 odsto ili do manjeg kreiranja novih radnih mjesta za približno 1.100“.

U analizi su razrađene promjene u oporezivanju dobiti i poreza na nepokretnosti.

Check Also

Vlasnica online prodavnice najbogatija Ruskinja

Najbogatija žena u Rusiji je Tatjana Bakalčuk (Tatyana Bakalchuk), vlasnica i osnivač internet prodavnice “Wildberries”, …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *