U Srbiji su očigledno pekare, apoteke i kladionice siguran biznis, piše novosadski Dnevnik.
Naime, koliko god da se žale da im posao ne ide, da gužva u radnji ne znači da gazde skidaju kajmak, uglavnom takvih objekata se više otvara nego što se gasi.
Koliko ih je zapravo, ne može se reći precizno, jer se sada ljekovi prodaju u radnjama u kojima je donedavno bilo isključivo kozmetike i kućne hemije, vitamini i razni dodaci ishrani su na rafovima zajedno s cipelama, dok u pekarama ima i kafe, ulja, mlijeka…
Pri tom, jedan preduzetnik ima i na desetine objekata, odnosno poslovnih jedinica, pa tako neki apotekari gazduju u 20 apoteka, a pekari i u tridesetak radnji u nekoliko gradova, navodi list. Oni što dobro plivaju u pekarskom, apotekarskom i kladioničkom biznisu su možda najpouzdaniji izvori informacija, jer svako u svom domenu prati konkurenciju i situaciju na tržištu. Tako se nezvanično “barata” podacima da u Srbiji ima oko 7.000 pekara, 3.000 apoteka, 1.200 legalnih kladionica i oko 1.500 nelegalnih. Teško se može vidjeti da je na neku o tih radnji stavljen katanac.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
” U Novom Sadu ima 350 pekara, što je mnogo više nego prethodnih godina. Neki imaju i po dvadesetak radnji, a u svakoj radi od pet do deset ljudi, te samo novosadske pekare zapošljavaju najmanje dvije hiljade radnika. Pored toga, tu je i gradska pekara sa oko 200 zaposlenih“, kaže za Dnevnik jedan od najvećih vojvođanskih pekara.
S druge strane, pekar u prigradskom novosadskom naselju tvrdi da uspješno posluju samo oni na dobrim lokacijama, dok ostali tavore. S pazarom od 10.000 dinara, koliko je uobičajeno za pekare koje nisu na udarnom mestu, ne mogu da se pokriju troškovi jer je učešće repromaterijala u prometu oko 60 odsto, a izdaci za radnike i sve obaveze su enormni.
