Građani Srbije koji su u periodu prije početka globalne ekonomske krize masovno uzimali kredite indeksirane u švajcarskim francima ovih dana očekuju da od svojih banaka dobiju pismo sa pozivom da potpišu dva aneksa ugovora, pišu srpski mediji.
Jedan u kojem im banka odobrava promjenu uslova otplate, odlažući im plaćanje kamata za naredne tri godine i drugi u kojem pristaje da im vrati novac koji je neosnovano (protivzakonito) naplatila od njih, podižući svoje marže u prethodnim godinama bez ikakvog opravdanja.
Iako je u skladu sa preporukama NBS 1. avgust bio posljednji rok do kojeg je trebalo da banke počnu svoje oštećene klijente da obavještavaju o novim pogodnostima, to se u mnogim slučajevima nije dogodilo.
Banke, koje bi sada trebalo da vrate novac svojim klijentima, moraće da za to izdvoje na stotine hiljada eura, ako ne i više.
Zbog toga, iako se nijedna zvanično ne protivi savjetu guvernerke Jorgovanke Tabaković, neke prosto oklijevaju sa primjenom dogovora.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Većina banaka koje su odobravale kredite u švajcarcima nije bila voljna da pruži detaljnije podatke o tome kako teče proces potpisivanja aneksa, koliko je interesovanje klijenata, da li su im uopšte poslali anekse, kakve su im uslove ponudili i da li će im, kada i na koji način vratiti novac.
Nezvanično, u pojedinim bankama, koje su u grupi onih koje će preporuke NBS najviše „oštetiti“, kažu da još ne znaju šta će tačno učiniti.
Načelno, niko se ne protivi centralnoj banci, ali kako kažu, „1. avgust nije formalni rok“, tako da su sebi dale još vremena za odluku. Taj 1. avgust jeste formalni rok, ali pošto je NBS donijela preporuku, a ne naredbu, banke znaju da imaju prostora za odugovlačenje.
Prema uslovima preporuka, građani imaju do decembra rok da pristanu na ponudu svojih banaka, tako da bi se eventualno oštrije mjere centralne banke mogle očekivati tek od naredne godine, pod uslovom da neka od banaka istraje u svojoj „neodlučnosti“ – što, uprkos svemu, nije vjerovatno.
