Zaimović: Mora se ubrzati „Podgorički model“ rješavanja loših kredita

Glavni izvršni direktor Hipotekarne banke Esad Zaimović ocijenio je da dugo najavljivani „Podgorički model“ rješavanja loših kredita praktično stao i da, ako se nešto ne preduzme, od tog projekta neće biti ništa.

– Nažalost taj postupak ide dosta sporo. Šta može biti razlog zastajanja projekta? Može biti da je to to kompleksan pristup koji je napravljen na bazi dobrovoljnosti. Ideja je da se posebnim zakonom (lex specialis) definiše „Podgorički model“ rješavanja loših kredita koji bi se uklopio u naš pravni sistem, ali taj postupak traje dugo i utisak je da, ako se nešto ne preduzme, od te ideje neće biti ništa, rekao je Zaimović u intervjuu Portalu Analitika.

Zaimović, nekadašnji predsjednik Udruženja banaka predlaže da se odredi nosilac ovog modela, kako bi se projekat ubrzao.

– Mislim da bi banke trebalo da budu mnogo zainteresovanije za projekat, nego do sada. E, sad, tu dolazimo i do specifičnosti bankarskog sektora, u smislu koliko koja banka ima vremena za ovaj projekat i kakva je njihova strategija u vezi crnogorskog bankarskog tržišta, navodi Zaimović,dodajući da je procenat loših kredita veći ove godine nego prošle godine.

Hipotekarna banka, sedmu godinu zaredom, bilježi rast po svim pokazateljima poslovanja.

– Bilansna suma je u odnosu na kraj 2012. godine, za pet mjeseci, uvećana za 12 odsto na 195 miliona eura. Pri tom, rast kreditnog portfolija u ovom periodu iznosi takođe 12 odsto, a depoziti su porasli za 16 odsto, odnosno za 20 miliona eura- iako je došlo do sniženja kamata, Banka je za prvih pet mjeseci ostvarila dobit u iznosu 600 hiljada eura, a do kraja godine očekujemo profit od 1,8 miliona eura, rekao je Zaimović.

ANALITIKA: Ministarstvo finansija i CBCG su krajem prošle godine, predstavili „Podgorički model rješavanja loših kredita“ – putem restrukturiranja loših kredita. Dokle se stiglo sa projektom jer je utisak da se slabo šta tu radi?

ZAIMOVIĆ: Svi bankari, kao i ostali akteri na bankarskom tržištu su deklaritivno podržali taj projekat koji predstavljen krajem prošle godine-bazirajući se na iskustva zemalja regiona. Mislim na Udruženje banaka, Vladu kroz Ministarstvo finansija i Poresku upravu i regulator, Centralna banka. Na žalost, taj postupak ide dosta sporo i da nijesmo daleko odmakli. Šta može biti razlog zastajanja projekta? Može biti da je to to kompleksan pristup koji je napravljen na bazi dobrovoljnosti. Ideja je da se posebnim zakonom (lex specialis) definiše „Podgorički model rješavanja loših kredita“ koji bi se uklopio u naš pravni sistem ( i suspendovao neke zakone), ali taj postupak traje dugo i utisak je da, ako se nešto ne preduzme, od te ideje neće biti ništa.

ANALITIKA: Šta treba preduzeti da bi taj projekat zaživio i ubrzao se?

ZAIMOVIĆ: Potrebno je da svi zainteresovani u projektu sjednu za sto i odrede nosioca ovih aktivnosti. Angažovan je konsultant za taj projekat – Svjetska banka i oni su već tu. Takođe, na ranijim sastancima sa zainteresovanim stranama se pojavio značajan problem zakonske regulative u vezi projekta. Trenutno, postoji komunikacija između zainteresovanih strana i bankama, ali ništa više od toga. Mislim da bi banke trebale da budu mnogo zainteresovanije za projekat nego do sada. E sad tu dolazimo i do specifičnosti bankarskog sektora, u smislu koliko koja banka ima vremena za ovaj projekat i kakva je njihova strategija u vezi crnogorskog bankarskog tržišta. Problem loših kredita najmanje pogađa Hipotekarnu banku, ali kao društveno odgovorna kompanija, uvijek smo patricipirali u svim mjerama koje preporučuje Centralna banka. Naš stav je da stabilnost ostalih banaka može samo biti i nama pozitivna. Takav je bio i moj angažman dok sam bio predsjednik Udruženja banaka, jer sam se trudio da nađem najmanji zajednički sadržalac za banke koje su različite po svemu, a sve u cilju popravljanja ambijenta u kome poslujemo. Bitno je da se nešto preduzme što prije jer je procenat loših kredita ove godine veći nego prošle.

Da napomenem, za projekat rješavanja loših kredita „Podgoričkim modelom“ jednu od barijera predstavlja i vladavina prava.Uostalom, sve je konstatovano u Izvještaju Evropske komisije.

ANALITIKA: Na bankarskom tržištu Crne Gore imamo veliku nelogičnost kakva ne postoji u svijetu; rastu depoziti, naročito stanovništva koje sve više štedi, a imamo pad kreditne aktivnosti, naročito prema privredi. Šta je uzrok ovakvoj pojavi?

ZAIMOVIĆ: Vidite, to jeste vrlo interesantna pojava i teško je dati jednostran odgovor. Ako bih ovu pojavu posmatrao sa aspekta stabilnosti i povjerenja u bankarski sektor, mogao bih da konstatujem rast povjerenja u banke. A znamo da je naš bankarski sistem vrlo osjetljiv na sve vrste oscilacija u depozitima, tako da sa te strane mogu da kažem smo zadovoljni, ne samo sa aspekta naše banke već i ukupnog bankarskog sistema.

Međutim, ako znamo da je došlo do pada kreditne aktivnosti, onda dolazimo do te nelogičnosti koje ste pomenuli. Odgovor na ovu nelogičnost se sadrži u nekoliko činjenica. Prvo, struktura depozita nije baš dobra, budući da je više od 90 odsto tih depozita-kratkoročna. U pitanju su depoziti na rok do godinu dana, što znači da jeste vraćeno povjerenje u bankarski sistem ali ne do kraja. Jer građani i privreda preferiraju da štede na kraće rokove, a ne na duži iako od ove godine Fond za zaštitu depozita garantuje uloge do 50.000 eura. Ako se bude štedjelo na duže rokove, onda će i banke imati više novca da plasiraju privredi.

ANALITIKA: Da li su mjere Centralne banke o ograničavanju kamatnih stopa dale rezultate?

ZAIMOVIĆ: Mislim da jesu. Guverner Milojica Dakić je na to pitanje odgovorio da su mjere dale rezultate – nemam razloga da ne vjerujem guverneru. Konkretne podatke na nivou svih banaka nemam, ali što se tiče Hipotekarne banke vezane za tu odluku – ona nije imala neki poseban uticaj na naše poslovanje, zbog visine naših kamata. Ono što mogu da pretpostavim na bazi izjave guvernera, je da su se kamate na novoodobrene kredite korigovale na dolje, i da je došlo do ograničavanja i manjeg pada stopa u onom dijelu kreditnog portfolija, gdje su bile kamatne stope visoke.

ANALITIKA: Ipak, Centralna banka je odustala od dalje primjene mjera ograničenja. Da li je to dobar potez?

ZAIMOVIĆ: Jeste. Složio bih se sa guvernerom koji je rekao da mjere o ograničavanju kamatnih stopa neće ograničavati, već da će preporučiti da banke u narednom periodu ne povećavaju kamatne stope.

ANALITIKA: Pretpostavljam da građani i privreda sve više štede u bankama jer imaju visoke kamate na depozite?

ZAIMOVIĆ: Upravo tako. Sa aspekta građana, upravo zbog povoljnih kamata mislim da im je pametnije da štede u bankama na neki duži rok-recimo na tri godine.

To bi bila moja poruka građanima-da štede u bankama na duži rok. Prvo, jer tako za sebe ostvaruju veću dobit budući na trend sniženja kamatnih stopa i na depozite. Prema mojim podacima, kamate su u posljednjih godinu dana snižene za makar jedan procentni poen. Tako, gledajući kamatnu stopu na depozite u vremenu krize 2008.godine kada je bila 8 osam odsto, danas je kamata na depozite pet odsto na godišnjem nivou sa trendom pada, a imajući u vidu da su kamatne stope u EU na štednju niže nego kod nas. To je i razlog zbog čega građani treba da štede na duži rok jer će dobiti veće kamatne stope, a banke će imati više novca da plasiraju kreditnom aktivnošću.

ANALITIKA: Najveći problem crnogorskog bankarskog sistema su loši krediti. Prosjek  loših kredita u Crnoj Gori na nivou bankarskog sektora je oko 18 odsto, dok je u Hipotekarnoj banci svega 7 do 8 odsto? Zbog čega imate najbolje pokazatelje, što se tiče loših kredita. u Crnoj Gori? Šta je Vaša preporuka ostalim bankama?

ZAIMOVIĆ: Vidite, većina loših kredita predstavlja nasljeđe iz nekog prethodnog perioda. Regulativa CBCG i evropskih institucija je da se krediti sa kašnjenjem od 90 dana tretiraju kao loši. Onda se pristupa rješenju da se ti krediti transformišu ili restrukturiraju od loših ka onima koji se mogu vraćati. Međutim, to nije ni najmanje lako uraditi. Ono što razlikuje nas od ostalih banaka je to što smo mi u prethodnom periodu, prilikom odobravanja kredita-pažljivo birali klijente i mjerili.

Rezultat je došao jer smo u postupku odobravanja imali strožije kriterijume od ostalih banaka. Sada su sve banke pooštrile kriterijume, pa se ide u drugu krajnost- da su pojedine banke potpuno obustavile kreditnu aktivnost-boreći se protiv loših kredita i zanemarujući bitan aspekt svog poslovanja-odobravanje novih kredita. Tako se ulazi u začarani krug, da baveći se lošim kreditima ne odobravaju nove kredite – čime se dodatno pogoršava situacija. Moja preporuka je da se loši krediti odmah rješavaju i da se odluka ne odlaže. Na bilo koji od načina, eventualno uz pomoć CBCG i državnih institucija. Već sam dosta kazao o Podgoričkom modelu rješavanja loših kredita.

ANALITIKA: MMF je u nedavnom izvještaju ocijenio da je bankarski sektor stabilan i da se stvari odvijaju u pravom smjeru. Da li se slažete sa tim ocjenama kao nekadašnji ćelnik Udruženja banaka?

ZAIMOVIĆ: Slažem se da su svi pokazatelji poslovanja bankarskog sektora mnogo bolji nego u prethodnom periodu. Takođe, trendovi pokazuju ozdravljenje i da su banke prepoznale probleme sa kojima se suočavaju na pravi način. To je uočio i MMF. Kao što sam rekao, zabrinjava nivo loših kredita koji je veći nego prošle godine.

ANALITIKA: Koliko Hipotekarna banka vodi računa o novim IT tehnologijama i zaštiti klijenata, budući da se u bankarskim krugovima čuje da ste lider po tom pitanju?

ZAIMOVIĆ: Strategija Hipotekarne banke za naredni period se dosta oslanja na uvođenje novih tehnologija i novih kanala proizvoda prema klijentima. Ono što smo se trudili je da, sumirajući situaciju u bankarskom sektoru u okruženju i EU, da taj transfer znanja i tehnologija (know-how) pokušamo da implementiramo na naše tržište. Kao rezultat toga, imamo nove proizvode poput mobilnog bankarstva i novu filijalu koja će raditi svih 24 časa. To je pilot projekat u usavršavanju bankarskih proizvoda, a ono što je naša procjena da će se bankarstvo u narednih pet godina razlikovati od bankarstva koje imamo danas, jer će neki kanali prodaje proizvoda biti zanemareni.

ANALITIKA: Kako to mislite?

ZAIMOVIĆ: Smatram da će trendovi novog bankarstva ići na nove tehnologije i mobilno bankarstvo, odnosno bankarstvo preko mobilnih telefona. Kao jednu od činjenica za ove trendove mogu da navedem da je jedan od vodećih telekomunikacionih operatora Telenor kupio banku u Srbiji, i da planira svojim klijentima da ponudi miks usluga koji su između mobilnih operatora i bankarstva. Znajući za to, i imajući u vidu te trendove, Hipotekarna banka je oformila jak IT sektor i uložili smo dosta u hradver i softver koji to podražava. Mi ćemo svakih par mjeseci tržištu predstavljati nekih od novih proizvoda. Trudićemo se da naše klijente edukujemo u tom pravcu i da sa njima osvajamo te nove proizvode i kanale prodaje.

Check Also

Željezarci: Ako do ponedjeljka ne bude poziva iz EPCG, počinjemo proteste

Radnici Željezare na današnjem zboru odlučili su da čekaju do ponedjeljka 6. februara zvaničan poziv …