Svjetska ekonomija se polako oporavlja, samo u Evropi kraj krize nije na vidiku. Čak i jezgro eurozone počinje da slabi, glasi prognoza Međunarodnog monetarnog fonda.
Svjetska ekonomija će ove godine porasti za 3,3 odsto, iduće godine će to biti četiri odsto. Privredni rast se očekuje u svim krajevima svijeta, samo ne u Evropi: eurozona je jedini region koji je još uvek u recesiji, i čija će privreda da se smanji za 0,3 odsto.
Olivije Blanšar, glavni ekonomista MMF-a, govori o tri različite brzine oporavka: „Zemlje u razvoju, zemlje ubrzanog rasta – nastavljaju da idu napred brzim koracima. U razvijenim ekonomijama, međutim, vidimo sve veću odvojenost, s jedne strane, Sjedinjene Države, s druge strane, eurozona“.
Ekonomija SAD će ove godine porasti za 1,9 odsto. „To nije dovoljno da se značajno smanji stopa nezaposlenosti, ali, s obzirom na aktuelne mjere štednje, to je izuzetan rezultat. Sljedeće godine SAD bi mogle da imaju čak tri procenta rasta“, kaže Blanšar.
Svi napreduju samo ne Evropa
Još pozitivnija je slika u zemljama u razvoju i zemljama brzog rasta, koje će ove godine u prosjeku zabilježiti rast od 5,3 odsto. MMF prognozira da će Kina ove godine imati povećanje od osam procenata ili više, Indija oko šest odsto. Čak i afričke zemlje južno od Sahare čine motor svjetske ekonomije.
„Ove zemlje su još 2012. porasle za skoro pet odsto. Vjerujemo da će se taj rast nastaviti i u narednim godinama. Mnoge zemlje u regionu su jače nego prije finansijske krize od 2008“, kaže za Dojče vele ekonomski istraživač MMF-a Abdul Abiad.
Međunarodni monetarni fond za zemlje Severne Afrike, Bliskog istoka i Latinske Amerike, očekuje najmanje rast na nivou od svjetskog proseka, između tri i četiri odsto. Čak i Japan, čija privreda stagnira godinama, razvio se znatno bolje od bolesne eurozone uz porast od 1,5 procenata.
Njemačka privreda nedovoljna
U Italiji i Španiji, ove godine će se zabilježiti minus od 1,5 odsto, saopštio je MMF. Još veći pad će se osjetiti u Grčkoj – 4,2 odsto, Portugaliji – 2,3 odsto i Sloveniji – 2,0 odsto. Podaci za Kipar ne postoje u izvještaju MMF-a.
Međutim, slab ekonomski učinak eurozone ne može se isključivo objasniti situacijom u kriznim zemljama na jugu Evrope. „I u centru, na primjer u Francuskoj, očekujemo privredni pad.
Uzroci tome su kombinacija mjera štednje, slabog izvoza i nedostatka povjerenja. Pad privrede u srcu Evrope je loša vijest čak i za države na periferiji EU, jer one zavise od snažnog centra“, kaže Blanšar.
Ni privreda Njemačke neće moći da preuzme ulogu lokomotive u Evropi. I ona će tokom ove godine porasti za samo 0,6 odsto. Blanšar je ovakav razvoj događaja nazvao zabrinjavajućim. Stanje bankarskog sektora je uznemirujuće, investicije i unutrašnja potrošnja slabe. „Moramo razmisliti kako da povećamo privatnu potrošnju“, kaže Blanšar.
Ova izjava bi se mogla interpretirati i nagovještaj samokritike MMF-a. Jer baš MMF je insistiranjem na mjerama štednje delimično odgovoran za zaustavljanje rasta privrede u mnogim zemljama eurozone. Blanšar kaže da se mjere štednje moraju prilagoditi situaciji u svakoj zemlji, i to na takav način da nemaju negativne posljedice po privredni razvoj.
Deutsche Welle
