Cijena zlata na berzama najnovija je žrtva trapavog rješavanja evropske dužničke krize, ovog puta koncentrisane u finansijskoj drami Kipra. Kipar demantuje te informacije.
Vijest da su se Kipar i Evropska komisija dogovorili da će Nikozija, zarad finansijske pomoći prodati “višak” zlatnih rezervi, dovela je do toga cijena zlata naglo padne na najniži nivo u posljednjih pet mjeseci. Informacija o “kiparskoj rasprodaji poluga” prvo je objavljena u londonskom “Fajnenšel tajmsu” 9. aprila, piše beogradska „Politika“.
Berzanska logika rekordnog rušenja cijene zlata jednostavna je. Države eurozone raspolažu sa oko 10.000 tona zlatnih rezervi. Da bi obezbijedio međunarodni kredit za pomoć, finansijski urušeni Kipar pristao je, kako mediji prenose, da proda 10 od ukupno 13,9 tona državnih zlatnih rezervi.
Da li bi finansijski prezadužene Portugalija, Španija i Italija mogle, kad finansijski zagusti, takođe da krenu u rasprodaju zlatnih poluga? Portugalija raspolaže sa 382,5 tona zlatnih rezervi. Španija ima 281,6 tona poluga i zlatnika. Italija sa spoljnim dugom od preko 2.000 milijardi eura istovremeno u trezorima čuva čak 2451,8 tona ovog metala.
Zebnja investitora da je Kipar samo prva među članicama eurozone koja poteže za “porodičnim zlatom” da bi olakšala finansijsku krizu oborila je vrijednost unce na 1558,8 američkih dolara. U EU zlato je inače poslednji put prodavala Francuska 2009. godine (17,4 tona), da bi zatim Brisel uveo stroga kolektivna ograničenja za takvu trgovinu.
Kipar: ne rasprodajemo “porodično” zlato: U međuvremenu, Centralna banka Kipra juče je oštro demantovala da “u ovom trenutku” uopšte pomišlja na prodaju dijela zlatnih rezervi.
“Odluka o prodaji zlata u isključivoj je nadležnosti Upravnog odbora centralne banke Kipra. Niti je Upravni odbor o tome ranije diskutovao, niti to sada radi. Glasina o toj prodaji samo je jedna u mnoštvu neistina koje trenutno kruže”, izjavila je Aliki Stilijanu, portparol centralne banke Kipra.
Šta se onda stvarno Kipar dogovorio sa Evropskom unijom da bi dobio obećanu finansijsku pomoć, pita se beogradski list. Prvobitno je bilo dogovoreno da Kipar u paketu pomoći učestvuje sa sedam milijardi eura, a EU i MMF da obezbijede 10 milijardi eura. Najnoviji nacrt navodi da će udio Kipra u pomoći samom sebi iznositi čak 13 milijardi eura, dok je strani udio nepromijenjen. Spomenutom prodajom zlata Nikozija bi basnoslovnoj sumi koja se od Kipra očekuje dodala tek oko 400 miliona eura, koliki je otprilike nedjeljni promet na svjetskom tržištu zlata.
Dokument Evropske komisije za dablinski skup ministara finansija navodi da je Kipar obećao da će prodati zlato za tu sumu. Ako je u osiromašenoj Evropi sada i zlato na prodaju, bogati kupci iz drugih djelova svijeta neće manjkati, zaključuje beogradski list.
