Cijena zlata na svjetskim berzama najnovija je žrtva trapavog rješavanja evropske dužničke krize, ovog puta koncentrisane u finansijskoj drami Kipra. Vijest da su se Kipar i Evropska komisija dogovorili da će Nikozija – zarad finansijske pomoći sa strane – prodati „višak” zlatnih rezervi, dovela je do toga cijena zlata naglo padne ove sedmice na najniži nivo u posljednjih pet mjeseci.
Berzanska logika rekordnog rušenja cijene zlata jednostavna je. Države eurozone raspolažu sa oko 10.000 tona zlatnih rezervi. Da bi obezbijedio međunarodni kredit za pomoć, finansijski urušeni Kipar pristao je – bar prema medijskim izvještajima – da proda 10 od ukupno 13,9 tona državnih zlatnih rezervi. Istovremeno, sjeverni dio Evrope sve teže pristaje da doturi novac ugroženom jugu gdje stanovništvo sve gnjevnije ustaje protiv strogih budžetskih reformi, prenosi Bizlife.
Da li bi finansijski prezadužene Portugalija, Španija i Italija mogle, kad finansijski zagusti, takođe da krenu u rasprodaju zlatnih poluga? Portugalija raspolaže sa 382,5 tona zlatnih rezervi. Španija ima 281,6 tona poluga i zlatnika. Italija sa spoljnim dugom od preko 2.000 milijardi eura istovremeno u trezorima čuva čak 2451,8 tona ovog metala.
Zebnja investitora da je Kipar samo prva među članicama eurozone koja poteže za „porodičnim zlatom” da bi olakšala finansijsku krizu oborila je vrijednost unce na 1558,8 američkih dolara. U EU zlato je inače poslednji put prodavala Francuska 2009. godine (17,4 tona), da bi zatim Brisel uveo stroga kolektivna ograničenja za takvu trgovinu.
U međuvremenu, Centralna banka Kipra juče je oštro demantovala da „u ovom trenutku” uopšte pomišlja na prodaju dijela zlatnih rezervi.
„Odluka o prodaji zlata u isključivoj je nadležnosti Upravnog odbora centralne banke Kipra. Niti je Upravni odbor o tome ranije diskutovao, niti to sada radi. Glasina o toj prodaji samo je jedna u mnoštvu neistina koje trenutno kruže”, izjavila je Aliki Stilijanu, portparol centralne banke Kipra.
Šta se onda stvarno Kipar dogovorio sa Evropskom unijom da bi dobio obećanu finansijsku pomoć? Prema već raspoloživim informacijama, Nikoziju će pomoć evropskih partnera i MMF-a skupo koštati.
Prvobitno je bilo dogovoreno da Kipar u paketu pomoći učestvuje sa sedam milijardi eura, a EU i MMF da obezbede 10 milijardi eura. Najnoviji nacrt navodi da će udio Kipra u pomoći samom sebi iznositi čak 13 milijardi eura, dok je strani udio nepromijenjen. Spomenutom prodajom zlata Nikozija bi basnoslovnoj sumi koja se od Kipra očekuje dodala tek oko 400 miliona eura, koliki je otprilike nedjeljni promet na svjetskom tržištu zlata.
Dokument Evropske komisije za dablinski skup ministara finansija navodi da je Kipar obećao da će prodati zlato za tu sumu. Ako je u osiromašenoj Evropi sada i zlato na prodaju, bogati kupci iz drugih delova svijeta neće manjkati.
