Kada se govori o Kipru i njegovom mogućem izlasku iz eurozone, jedno od prvih pitanja koja se tada postavljaju je šta će biti sa državnim dugom. Jer, kako navodi američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Pol Krugman, taj dug može postati neodrživ i dovesti do bankrota.
Postoje dva odgovora na to pitanje, piše Krugman u svom blogu za američki list Njujork tajms (The New York Times). “Prvi odgovor je u stvari novo pitanje – zašto mislite da Kipar može da izbjegne bankrot čak i ako ostane u eurozoni? Prema najnovijim proračunima, kredit spasa za Kipar će njegov javni dug podići do 140 odsto bruto domaćeg prozivoda (BDP), što je nivo približan onom u Grčkoj 2010, a vjerujem da će na Kipru doći do još većeg pada BDP-a u odnosu na situaciju u Grčkoj, kao i do deflacije”, navodi Krugman.
Drugi odgovor bi podrazumijevao fiksiranje nominalnog deviznog kursa, budući da devalvacija ne čini dug lakšim za upravljanje. U svakom slučaju, realna vrijednost duga će vremenom rasti; uz devalvaciju svakako brže, ali to znači da brže treba sprovesti i neophodno prilagodjavanje, smatra ekonomista.
“Dug nije dobar razlog za ostanak u eurozoni. Kada bih ja zagovarao zadržavanje eura, isticao bih isključivo političke razloge – Berlin i Brisel će te tretirati bolje ako budes poslušan. Ali troškovi takve odluke bi bili veoma visoki”, veruje Krugman.
Ostanak u eurozoni, prema njegovim riječima, podrazumijeva ozbiljne pritiske, koji će trajati godinama dok Kipar pokušava da izgradi novi izvozni sektor. Napuštanje eurozone i dozvoljavanje oštrog pada nove valute značajno bi ubrzalo oporavak Kipra, naveo je Krugman.
“Ako pogledamo trgovinski profil Kipra, jasno je koliku će štetu ta zemlja pretrpjeti kao veoma otvorena ekonomija sa samo dva velika izvozna prozivoda – bankarske usluge i turizam, a jedan od njih je upravo nestao”, rekao je ekonomista.
Pored toga, “trojka” kreditora zahtijeva nove mjere štednje, iako budžetski pokazatelji na Kipru nisu loši, pa ne treba da iznenadi ako realni kiparski BDP padne za 20 odsto.
“Kipru je potreban turistički bum i ubrzan rast drugih izvoznih proizvoda, recimo poljoprivrednih. Očigledan način da se to postigne je ozbiljna devalvacija, što se na kraju svodi na povoljne aranžmane za privlačenje britanskih turista”, navodi Krugman.
Medjutim, da li je uopšte moguće napustiti eurozonu? Obrazloženje da će čak i nagovještaj toga dovesti do odliva kapitala iz banaka “ne pije vodu” budući da je Kipar uveo kontrole kapitala.
“Da sam ja lider, samo bih produžio rok za otvaranje banaka dok se ne pripremi nova valuta”, rekao je Krugman, prenosi b92.net.
“Ipak, vjerujem da se ništa od toga neće desiti, bar ne odmah, jer se kiparski lideri boje da skoče u nepoznato izlaskom iz eurozone, uprkos tome što ostanak u njoj predstavlja pravi horor”, zaključio je on.
