Na svjetskim valutnim tržištima euro je i prošle sedmice, već pete zaredom, oslabio prema dolaru, jer je američka ekonomija u boljoj formi nego evropska, koja bi mogla ostati u recesiji duže nego što se mislilo.
Kurs eura prema američkoj valuti oslabio je prošle sedmice 0,2 odsto, na 1,2999 dolara, a tokom sedmice zaronio je na samo 1,2955 dolara, najniži nivo od decembra prošle godine.
U odnosu na japansku valutu, cijena eura skočila je, pak, 2,5 odsto, na 124,85 jena.
I dolar je ojačao prema japanskoj valuti, i to za 2,7 odsto, na 96,00 jena, a u jednom je trenutku dostigao i 96,54 jena, najviši nivo od augusta 2009. godine.
Jačanje dolara prema evru zahvaljuje se snažnijem rastu američke ekonomije nego evropske. Na kupovinu dolara ulagače su ponajviše podstakli znatno bolji podaci s američkog tržišta rada nego što se očekivalo.
U februaru je u SAD-u broj zaposlenih povećan za 236.000, dok se očekivalo 160.000. Pritom je stopa nezaposlenosti pala sa 7,9 na 7,7 odsto, najniži nivo od decembra 2008. godine.
Pojedini analitičari smatraju da bi ti podaci mogli podstaći špekulacije da će američka centralna banka Fed obuzdati svoju ultra blagu monetarnu politiku i prije nego što se očekivalo.
„S obzirom da je američka ekonomija u puno boljoj formi nego evropska, dolaru to može ići na ruku“, kazao je Paul Robson, valutni strateg u banci RBS.
I dok se oporavak američke ekonomije ubrzava, nakon anemičnog rasta krajem prošle godine, evrozoni prijeti nastavak recesije.
Evropska centralna banka snizila je u četvrtak prognoze za ekonomiju evrozone, pa sada u ovoj godini očekuje pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u rasponu od 0,1 do 0,9 odsto, dok su se njene ranije prognoze kretale u rasponu od minus 0,9 do plus 0,3 odsto.
„Postupni oporavak trebao bi započeti u drugoj polovini ove godine, potpomognut jačanjem globalne potražnje i našom popustljivom monetarnom politikom“, kazao je predsjednik ECB-a Mario Draghi na konferenciji za štampu, prenose agencije.
Evru je prošle sedmice ponešto pomoglo samo to što je ECB ključnu kamatu ostavila nepromijenjenu na rekordno niskih 0,75 odsto i nije signalizirala moguće smanjenje cijene novca u bliskoj budućnosti.
No, očekivanja da bi ECB uskoro mogla dodatno olabaviti monetarnu politiku nisu sasvim splasnula. Tim više što je čelnica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Christine Lagarde kazala da bi ECB trebala smanjiti kamatne stope.
I u Japanu se očekuje dalje labavljenje ionako labave monetarne politike, pa je to glavni razlog slabljenja jena.
Doduše, čelnici japanske centralne banke nisu na ovosedmičnoj sjednici ništa mijenjali u monetarnoj politici, no uskoro bi trebalo doći do promjena na vrhu Bank of Japan, pa se očekuje agresivnije labavljenje politike kako bi se suzbila deflacija i podstakao rast japanske ekonomije.
