Izvršni direktor Investiciono-razvojnog fonda Predrag Poček ocijenio je da su kamatne stope u Crnoj Gori visoke i da su posljedica loših kredita iz vremena kreditne ekspanzije.
– Kamatne stope na crnogorskom tržištu su visoke i mišljenja sam da većina preduzeća teško može izdržati trenutno aktuelni nivo kamatih stopa, a naročito ako posluju u manje profitabilnim djelatnostima, rekao je Poček u intervjuu Portalu Analitika.
On je kazao da je se samo djelimično slaže sa obrazloženjem bankarskog sektora zbog čega su kamate visoke.
– Složio bih se stavom bankara da su rizici pri realizaciji investicija izraženi, ali se ne bih složio da ti isti rizici nijesu bili izraženi i prethodnih godina kada su te kamatne stope bile na neuporedivo nižem nivou, naveo je Poček, potencirajući problem da trošak visokih kamata često plaća država.
– Kada se preduzeće suoči sa visokim kamatama, taj trošak – mora neko da plati. Pošto korisnici takvih kredita to vrlo često nijesu u stanju, u praksi obično taj trošak ide na teret države, jer preduzeće pokušava umanjiti troškove poreza i doprinosa i ostalih dažbina državi kroz djelimično poslovanje u sivoj ekonomiji, istakao je Poček.
ANALITIKA: Koliko će Investiciono-razvojni fond plasirati kredita tokom 2013. godine; da li imate saradnju sa evropskim bankama po tom osnovu?
POČEK: Shodno finansijskom planu za 2013. godinu IRF je planirao da plasira 40 miliona eura. Najveći iznos – 25 miliona – biće realizovan kroz kreditnu podršku, 10 miliona eura plasiraće se kroz factoring, a pet miliona eura kroz garancije. Sredstva za svoju aktivnost IRF je obezbijedio iz vlastitog potencijala i kredita Evropske investicione banke.
Kreditne linije su diversifikovane po djelatnostima na kredite za proizvodna preduzeća, poljoprivredu i proizvodnju hrane, turizam i ugistiteljstvo, i na uslužna preduzeća. Što se tiče uslova finansiranja, maksimalni rok otplate kredita je do 10 godina uz uračunati grejs period do dvije godine i maksimalnom kamatom do 6,5 odsto. Treba istaći da je – za slučaj da se kredit finansira iz sredstava EIB-a – kamatna stopa niža za 0,5 odsto.
Kreditnu podršku je moguće ostvariti i posredstvom i uz garancije poslovnih banaka uz potpuno iste uslove finasiranja, ali u tom slučaju banci pripada tri odsto od definisane kamate stope.
ANALITIKA: Po kojim uslovima IRF plasira kredite za trajna obrtna sredstva na crnogorskom tržištu?
POČEK: Naša kreditna ponuda je ove godine bogatija i za kredite za trajna obrtna sredstva. Ova kreditna linija definisana je na rok do šest godina uz mogućnost korišćenja grejs perioda do jedne godine i maksimalnu kamatu 6,5 odsto. Takođe, ukoliko Evropska investiciona banka prihvati da se program finansira iz njenih izvora, kamatna stopa je niža za 0,5 odsto.
IRF je definisao i posebne stimulcije za projekte koji se realizuju na sjeveru Crne Gore, kao i u manje razvijenim opštinama, tj. Cetinju i Ulcinju, kao i za projekte koji zapošljavaju pet ili više novih lica. Posebne stimulacije se ogledaju u diskontu kamatne stope u visini od jedan odsto, pri čemu jedan korisnik kredita može koristiti samo jednu stimulaciju.
ANALITIKA: Ima li IRF i povoljnijih kredita od već pomenutih?
POČEK: Da, riječ je kreditnim linijama za projekte iz projekta MIDAS Ministarstva poljoprivrede, kreditoj liniji za žene u biznisu i kreditnoj liniji za mlade u biznisu, u kojima je definsana kamatna stopa od 4,5 odsto na godišnjem nivou i rokovi otplate do 10 godina, uz mogućnost korišćenja grejs perioda do dvije godine.
ANALITIKA: Kakvi su vam uslovi za faktoring (otkup potraživanja) i za garancije?
POČEK: Vidite, faktoring – kao istrument za podršku likvidnosti kroz otkup potraživanja – realizuje se na rok do jedne godine kada je država dužnik, odnosno do 120 dana kada je dužnik drugi privredni subjekt. Otkupljuje se do 100 odsto potaživanja, uz proviziju od 0,85 do jedan odsto i kamatu od 4,75 do 6 odsto na godišnjem nivou.
Garancije su definisane isključivo za trgovinu, i to za kredite koji se koriste za nabavku osnovnih sredstava. Dakle, IRF garantuje do 50 o
ANALITIKA: Prosječna kamatna stopa u Crnoj Gori za privredu je – dvocifrena. Može li crnogorska privreda izdržati toliko visoku kamatnu stopu? Kako, prije svega kao ekonomista, objašnjavate neopravdano visoke kamatne stope?
POČEK: Definitivno je da su kamatne stope na crnogorskom tržištu visoke i mišljenja sam da većina preduzeća teško može izdržati trenutno aktuelni nivo kamatih stopa! Naročito ako posluju u manje proitabilnim djelatnostima.
Sa jedne strane, imamo obrazloženje bankarskog sektora da je riječ o kamatama koje su produkt visokog rizika i složio bih se da su rizici pri realizaciji investicija izraženi, ali se ne bih složio da ti isti rizici nijesu bili izraženi i prethodnih godina kada su te kamatne stope bile na neuporedivo nižem nivou.
Kada se preduzeće suoči sa visokim kamatama, taj trošak mora neko da plati, a pošto često korisnici takvih kredita to ne mogu, u praksi obično taj trošak ide na teret države, jer preduzeće pokušava umanjiti troškove poreza i doprinosa i ostalih dabina državih kroz djelimično poslovanje u sivoj ekonomiji.
Sa druge strane, imate visoke gubitke koje ostvaruju pojedine poslovne banke i koji su rezultat loše poslovne prakse. Ostvareni procenat loših kredita u Crnoj Gori je na veoma visokom nvou i trebaće dosta vremena da se situacija popravi. Odobravanje kredita bez ozbiljne analize čiji su temelji realni bilansni pokazatelji i realan biznis plan je opasan posao.
ANALITIKA: Banke, dakle, svoje loše poslovne poteze u prošlosti pokušavaju da naplate kroz visoke kamate?
POČEK: Upravo tako. Prirodno je da banke pokušavaju da dio tih svojih gubitaka iz prošlosti naplate kroz visočije kamate u sadašnjosti. Ono što je sigurno je da trenutna situacija mora biti promijenjena i da je potrebno promijeniti dosta toga i u privrednim društvima i u bankarskom sektoru.
ANALITIKA: Kakva je Vaša saradnja sa bankarskim sektorom; kako objašnjavate činjenicu da banke po niskim kamatnim stopama neće da plasiraju Vaša kreditna sredstva?
POČEK: Saradnja je, na žalost, na niskom nivou. Mi smo, po osnivanju, ponudili svim bankama jedan model saradnje, koji je zastupljen i u drugim zemljama, koji funkcioniše na način da banke plasiraju sredstva razvojnih institucija po nižim kamatnim stopama, a sa druge strane razvoje institucije omogućavaju jeftinije izvore sredstava.
Na primjer, u nigdje u regionu banke ne zadržavaju više od dva odsto kamatne stope, dok smo mi ponudili tri odsto. S obzirom na to da mi plaćamo cijenu između 2 i 3 procenta Evropskoj investicionoj banci, pristali smo da budemo neka vrsta medijatora između banaka i izvora sredstava. Sredstva nudimo na rok do 10 godina uz grejs period do dvije godine, pri čemu se bankama daje sloboda da u ovim rokovima same definišu rokove prema krajnjim klijentima. Saradnja sa bankama je za sada na dosta niskom nivou izuzev saradnje sa Atlasmont bankom, koja je prepoznala model i aktivno učestvuje u njemu. Ostatak bankarskog sektora ima sporadičnu sradnju sa IRF-om koja nije rezultirala velikom brojem odobrenih kredita kroz ove kreditne aranžmane.
Međutim, očekujemo da banke prepoznaju svoj interes i interes privrede Crne Gore i intenzivnije počnu sarađivati sa IRF-om. Činjenica je da danas sve banke imaju ponudu za penzionere, dok su početnici u biznisu i značajan dio privrede nepožejni klijenti, ali isto tako je činjenica da se bez razvoja i investicija u privredu ne mogu opstati sve banke na crnogorskom tržištu jer je punjenje budžeta upravo uslovljeno razvojem privrede.
ANALITIKA: Šta mislite o „Podgoričkom modelu” rješavanja loših kredita koji predstavlja restrukturiranje loših kredita?
POČEK: Veliki teret za crnogorsku privredu su loši krediti iz prethodnog perioda i misim da je tu potrebna saradja i kordinacija na nivou bankarskog sektora i države, bilo kroz takozvani “Podgorički” ili neki drugi model.
Generalno, loš zajam može se riješiti ili restrukturiranjem ili prodajom kolaterala. Restrukturiranje zajma ima smisla samo ako postoji procjena da nakon restrukturiranja preduzeće može opstati na tržištu. Prostora za akciju sa srane države ima u dijelu loših plasmana koji se mogu restrukturirati dok prodaju kolaterala treba prepustiti bankarskom sektoru i mišljenja sam da će bake morati pokušati osmisliti proizvode kroz koje će prodati svoje kolaterle i učiniti ih atraktivnijim za krajnje kupce. Sa druge strane država može stvoriti niz stimulativnih mjera za restrukturiranje zajmova kod kojih se procijeni da restrukturiranje ima smisla.
ANALITIKA: Da li, po Vama, IRF treba da se transformiše u Razvojnu banku?
POČEK: Kada je u pitanju osnivanje banke za razvoj u Crnoj Gori, mislim da svi oni koji po automatizmu kažu da je treba osnovati to pričaju bez prethodne dubinske analize i je riječ o nerealnim očekivanjima da ta nova banka bude čudotvorni spasilac crnogorske privrede. IRF odobrava kredite privredi, ima garancije kao instrument, razvio je faktoring… Dakle: koji bi to još instrument imala razvojna banka kojim bi uticala, kako na investicionu aktivnostu u privredi tako i na poboljšanje likvidnosti, a koji trenutno nema IRF? Kao banka bi dobili još i ulogu u platnom prometu i depozitnu finkciju, elementa sa kojim ne možemo bitnije ili čak nikako pospješiti privredni razvoj niti Crne Gore niti privrednih subjekata.
Napomenuću da slične institucije u okruženju posluju u saradnji sa bankama, posredstvom kojih i plasiraju najveći iznos svog raspoloživog kapitala (u Hrvatskoj preko 90 odsto), dok je IRF značajno uskraćen za podršku, iako je ponudu učinio atraktivnijom nego u okruženju. Iz prethodnog se može zaključiti da crnogorska privreda neće moći da ide naprijed dok bankarski sektor ne pokaže veće interesovanje za kreditu aktivnost, jer ne postoji institucija koja može da zamijeni bankarski sektor i Razvojna banka bi, kao i IRF trenutno, imala ograničen uticaj sve dok se u cjelokupni proces ne uključe poslovne banke. Razmišljati o banci koja može i koja će zamijeniti 11 banaka u Crnoj Gori je nerealno.
ANALITIKA: Kakvi su rezultati IRF faktoringa, Kakvi su planovi u narednom periodu?
POČEK: Faktoring se pokazao kao vrlo atraktivan proizvod. Sektor malih i srednjih preduzeća je od strane IRF-a dodatno podržan kroz faktoring aranžmane, na način da je od aprila 2011. godine do danas izvršen otkup potraživanja u iznosu od više od 17 miliona eura.
S obzirom da vršimo samo otkup faktura za koje rok plaćanja još nije istekao, problemi u naplati potraživanja su svedeni na minimum i vrlo su prihvatljivi sa aspekta Fonda i rizika koji prihvata ulaskom u ovakve aranžmane.
Potencijali za širenje ovog proivoda su veliki. Planovi su nam da razvijamo modele faktoringa i da isti učinimo još cjenovno atrktivnijim od druge polovine ove godine za pojedine ciljne grupe.
