Države članice EU mogle bi da uštede čak između 167 i 275 milijardi eura kroz poboljšanje procedura javnih nabavki i poslovnih procesa, pokazalo je istraživanje globalne konsultantske kompanije A.T. Kearney.
Dozvolivši razlike u nivou potrošnje i bruto društvenog proizvoda, vlade zemalja članica EU sada se suočavaju sa jazom od 247 milijardi eura BDP-a, koji se mora prevazići.Između 2006. i 2008. godine, potrošnja je u EU porasla za 4 odsto, dok je BDP porastao za 3 odsto. Tokom trajanja finansijske krize (od 2008. do 2011. godine), potrošnja je porasla za 1,8 odsto, dok se BDP povećao za marginalnih 0.5 odsto. U poređenju sa drugim regionima, odnos državne potrošnje i BDP-a u Evropi je devet procentnih poena više od najbližeg konkurenta – SAD, i više nego duplo veći od najdaljeg konkurenta – Kine.
Nedavna analiza kompanije A.T. Kearney pokazala je da razlika od 247 milijardi eura u bruto društvenom proizvodu u EU može biti ublažena primjenom kratkoročnih akcija, kao što su optimizacija procesa nabavki i povećanje efikasnosti poslovnih procesa. Ukoliko bi svaka od 27 članica EU centralizovala procese svojih javnih nabavki, moglo bi se uštedjeti između 85 i 152 milijarde eura.
„Čvrsta organizacija centralizovanja nabavki je od vitalnog značaja za smanjenje potrošnje. Izuzetno je važno da članice EU prepoznaju širi domet i dublji uticaj centralne nabavke kao ključa za uravnoteženje javne potrošnje i BDP „, naglašava Branko Žibret, partner i direktor prakse za javni sektor za Evropu, Bliski istok i Afriku u A.T. Kearney.
Zbog ukupne potrošnje od 6,2 triliona eura, koju su vlade EU ostvarile u 2011, lideri moraju da se pozabave održanjem ravnoteže između evropskog pristupa socijalnoj podršci i stvaranja konkurentnog okruženja, navode iz A.T.Kearney. Sada je pravo vrijeme da se djeluje i stvori održivi Evropski javni sektor. Stručnjaci iz A.T.Kearney preporučuju vladama EU da iskoriste prednosti optimizovane nabavke, stvore zdrav i agilan javni sektor, ujednače zajedničke usluge i istovremeno se fokusiraju na pristup usmjereniji stanovništvu, stavljajući potrebe građana „u centar” državne politike, prenosi Capital.
„Sa ovako očiglednim rješenjima, postavlja se ključno pitanje: da li sadašnja generacija evropskih lidera može da ode dalje od „sopstvenih sjenki“ i implementira prave strategije, kako bi se poboljšala i balansirala potrošnja u okviru njihovih BDP-a. Kako bi ostvarili ove postulate, balansiranje za bolju budućnost biće neophodno na svim nivoima – između vlada, sindikata, poslovnog sektora i društva u cjelini“, zaključuje Žibret, iz A.T. Kearney.
