Priča o euru je ujedno i priča o prekršenim pravilima. Spasavanje eura odvija se po istom principu. Može li monetarna unija da opstane bez jasno definisanih pravila?
Japanski ekonomista Keniči Ohmae je još 2009. godine, pisao o evropskoj valuti, tvrdeći kako euro na svojoj vrijednosti može da zahvali strogoj fiskalnoj disciplini. Tada nije bilo fondova za spasavanje eura, ali je zato dogovoren Pakt za stabilnost i privredni rast, odnosno pravila, koja su ograničavala zaduživanja zemalja eurozone.
Ono što je taj japanski stručnjak previdio jeste da se države članice monetarne unije uopšte nisu pridržavale dogovorenih pravila. „Zajedno sa Belgijom, Grčkom i Italijom, u Uniju su primljene zemlje čija su zaduživanja prelazila 60 odsto“, piše Nikolaus Hajnen, analitičar Dojče banke u svojoj najnovijoj knjizi „Misija povjerenje“. Pakt je definitivno propao 2003. godine, kada su Njemačka i Francuska izbjegle plaćanje kazne za nepoštovanje pravila u visini budžetskog deficita. Dogovoreno je prekršeno najmanje sto puta, a kazna nije izrečena ni jedan jedini put.
Nedostaje li Evropljanima disciplina?
Ako je suditi na osnovu navedenog, propao je svaki pokušaj da se pravila za države članice eurozone učine obavezujućim. Razlog tome su najvjerovatnije, različite tradicije i kulture zemalja Evrope, kaže ekonomista Dojče banke. „To je dovelo do toga da su relativno sjevernoevropski definisana pravila, uglavnom bila poštovana upravo u tom dijelu Evrope, dok su ih na jugu starog kontinenta više doživljavali kao preporuku“, ukazuje Hajnen.
Drugim riječima, dok se Njemci uglavnom drže svojih principa, Francuzi bi radije da donose odluke, od slučaja do slučaja. Onog trenutka kada se dužnička kriza iz Grčke odrazila na kompletnu eurozonu, stav Pariza se promijenio. U maju 2010. države članice eurozone počele su da raspravljaju o uslovima spašavanja prezaduženih zemalja, a da pri tome nisu uradile ništa drugo, nego odobrile velike sume finansijske pomoći jednoj, a zatim i drugoj zemlji.
Crvene linije se ne prelaze
Pridržavanje jasno definisanih pravila od suštinskog je značaja za opstanak jedne monterna unije, kaže Vim Kesters, šef Instituta za privredna istraživanja u Severnoj Rajni Vestfaliji: „Bez efektivne primjene tih pravila, monetarna unija se dovodi u pitanje. To bi moglo dovesti do toga da eura više ne bude.“
Ali države članice eurozone imaju još jednu šansu da isprave grešku, ako se bude pridržavale pravila, koja proističu iz novoosnovanih fondova za spasavanje eura, tvrdi Vim Kesters. Međutim, to nije nimalo jednostavno. Crvene linije se obično ne prelaze samo par meseci ili sedmica. Naravno iz nacionalnih interesa. Sporne nisu samo kamate koje prezadužene države moraju da plate, mere štednje i slično. Na kraju bi bilo neizbežno otpisivanje dugova, a to se za sada desilo jedino u slučaju Grčke.
Nova uloga Evropske centralne banke
Analitičar Dojče banke Hajnen smatra da to nije jedini problem. Prema njegovom mišljenju, ni sami lideri zemalja članica eurozone nisu pretjerano kreativno odgovorili na izazove finansijske krize. Kaže kako su političari izgubili previše vremena pokušavajući da reformišu stara pravila, koja ne funkcionišu. Ni ideja o „euroobveznicama“ nije dobro rješenje. Dobra osnova je neobavazujući Pakt euro plus sa početka 2011. godine. Dobar vodič u smanjivanju dugova i strukturalni reformi unutar monetarne unije. „Ta pravila su do sada bila ignorisana, jer su navodno zasnovana na rigidnim ciljevima. Međutim, riječ je o pravilima koja definišu objektivne ciljeve, a ne pravila koja bi regulisala sam proces“, smatra Hajnen.
Ukoliko Evropa želi da ostane u igri i da bude konkurentna, potrebna su joj jasno definisana pravila, kaže analitičar Dojče banke. Toj konkurentnosti bi doprinela pravila, koja bi podrazumijevala nagrađivanje uspešnih, recimo nižim kamata pri novim zaduživanjima. Drugim rečima, finansijska tržišta bi i ubuduće trebalo da služe kao indikatori dobre i loše politike. Nova uloga Evropske centralne banke bi to mogla da ugrozi, kaže Heinen i zaključuje: „Zaista postoje rizici da države članice eurozone popuste u sprovođenju reformi i mjera štednje, jer znaju da je Evropska centralna banka uvek tu pomogne, ako zatreba.“
Autori: Žang Danhong / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
izvor: dw.de
