Ekonomija Islanda na putu da ponovo postane jaka, oporavak zahvaljući upornosti.
Ledeno ostrvo na obodu Arktika, koje je 10 kvartala zaredom pretrpjelo smanivanje BDP-a, iznenada se našlo na stabilnoj putanji nakon sedam kvartala rasta u prosjeku 2,5 odsto godišnje, čime se može pohvaliti malo koja evropska država.
Stopa nezaposlenosti je opala na nešto ispod pet odsto i povjerenje se vraća.
BBC piše da je oporavak od ekonomske krize dokazuje kakav je karakter Islanđana. Stanovništvo je vjekovima jedva preživljavalo na tom udaljenom ostrvu, čijih 70 odsto površine pokriva tundra, i gdje u zimu zora sviće blizu podneva a smračuje se već iza 16 sati.
Ti prirodni izazovi su narod učinili jakim, upornim i veoma vrijednim.
„U suštini smo i dalje nacija poljoprivrednika i ribara,“ kaže predsjednik Islanda Olafur Grimson, koji je na funkciji od 1996. i koji je dva puta odbijao da potpiše zakon kojim bi Britaniji bilo isplaćeno skoro tri milijarde eura duga kada je propao bankarski sektor Islanda, primoravši britanski vladu da obešteti svoje štediše koji su imali račune u banci Ajssejv.
„Ekonomija nije eho banaka. To je zajednica naroda. Ako se on ne osjeća snažno, potpuno je nebitno koju poresku mjeru usvojite,“ kaže Grimson.
„To se pokazalo na referendumu o pitanju Ajssejva. Svakom Islanđaninu je dato pravo glasa i dobili su novi osjećaj samopoštovanja. To društvo čini jačim, ta demokratska procedura je pomogla da se ljudima da moć.“
Međutim, nije sve prošlo tako bezbolno – naprotiv. Makroekonomska statistika krije kako stvarno žive obični Islanđani. Veći porezi, kresanje troškova i talas oduzimanja imovine mnoge je doveo do očaja.
Hiljade ljudi koji su uknjižili hipoteku u stranim valutama kada je islandska kruna bila jaka odjednom su otkrili da njihova imovina vrijedi puno manje, a da se suma koju vraćaju uvećala.
„Otplaćivao sam 150 mjeseci i dugujem puno više nego što sam pozajmio,“ kaže IT specijalista i lovac na irvase Teodor Magnuson. „Pozajmio sam šest miliona kruna (35 hiljada eura) a sada dugujem 9,5 miliona kruna (57 hiljada eura). A već sam otplatio oko pet miliona kruna (skoro 30 hiljada eura) za ovih 12 i po godina.
„Zbog toga sam ljut i tužan jer državu čine ljudi, nacija se sastoji od ljudi i društva stvaraju ljudi, za ljude. Međutim, sada izgleda kao da banke upravljaju društvima a to je užasna greška.“
Ankete pokazuju da su mnogi Islanđani razočarani aktuelnom koalicionom vladom, koja je stupila na dužnost na vrhuncu krize.
„Suočili smo se sa velikom rupom u javnim finansijama, tako da smo morali da povećamo poreze,“ kaže islandska ministarka finansija Katrin Juliusdotir. „Donijeli smo neke teške odluke, neku su bile dobre, neke ne toliko, ali sve u svemu, na dobrom smo putu da ponovo postanemo veoma jaka ekonomija.
Krah najvećih islandskih banaka 2008. povukao je za sobom javne finansije i izazvao najgoru ekonomsku krizu koju je Evropa vidjela od II svjetskog rata. Vrijednost krune je opala za 50 odsto u odnosu na sve glavne valute, nezaposlenost, do tada nepoznata pojava, porasla je na 10 odsto a novac se odlivao iz zemlje alarmantnim tempom, prenose vijesti.me.
Međutim, Islanđani su odlučili da se protiv krize bore na sopstveni, jedinstven, i donekle neobičan način.
Uvedena je kontrola kapitala – zabranjena na jedinstvenom tržištu Evropske unije – kao bi se zaustavio odliv gotovine. Uvedeno je skoro 100 novih poreza i skresana potrošnja. Island je takođe pozajmio novac od svojih skandinavskih susjeda i Međunarodnog monetarnog fonda.
Međutim, što BBC opisuje kao ključnu odluku, vlada je pustila privatne banke, koje su izazvale krizu, da se ugase. Investitori su izgubili sve, što je značilo i da poreski obveznici nisu opterećeni bankarskim dugom.
Najkontroverznije je što su britanske i danske štediše u islandskim bankama izgubile sav svoj novac (ukupno četiri milijarde eura) a štetu se morali da im nadoknade London i Hag.
Odmah je uslijedio odgovor. Rast je doživio krah, hiljade su emigrirale a Island je postao otpadnik međunarodne finansijske zajednice i njegov kreditni rejting je snižen na bezvrijedan.
Međutim, usred mračne i hladne zime 2010, desilo se nešto. Islandski izvoznici, koji su se mučili da angažuju kvalifikovani kadar je su ih banke koje daju bonuse deceniju otimale, dobili su inženjere, naučnike, IT stručnjake i intelektualce koji su im bili potrebni.
Osur, koji proizvodi proteze za trčanje koje su učinile poznatim atletičara Oskara Pistoriusa, je kompanija koja je profitirala od krize, i sada lakše zapošljava stručni kadar nego kada su banke imale glavnu riječ.
Njen izvršni direktor Jan Sigurson ima poruku za države u kojima i dalje dominira bankarski sektor: „Nemojte da zavisite od lažne ekonomije. Ona nije bila stvarna i to nam je sada jasno. To je sve bio mjehur. Finansijski biznis jeste neophodan, nemojte me pogrešno shvatiti, ali je veoma opasan posao jer usisava ono najbolje i nije stvaran,“ rekao je za BBC.
Predsjednik Islanda poručuje da Britanija može učiti iz iskustva Islanda tako što će prekinuti zavisnost od bankarstva i finansija, koji odvlače talente od produktivnijih djelova ekonomije.
Međutim, piše dalje BBC, prednost Islanda nije samo u obilju ljudskih resursa, već i u zalihama jeftine čiste energije. Devedeset devet odsto potreba za energijom obezbjeđuje se iz hidroelektričnih izvora i vrućih termalnih izvora. Čak se planira izvoz te obnovljive energije u Dansku ili čak Britaniju preko ogromnih podvonih kablova.
Ta jeftina energija je privukla finansijski važne industrije poput topljenja aluminijuma, za šta je potrebna ogromna količina električne energije da bi se boksit uvezen iz Autralije pretvorio u aluminijumske proizvode u Rejkjaviku. To je sada druga najvažnija komponenta islandske ekonomije, sa Rio Tintom, registrovanim u Britaniji, jedna od najvećih topionica.
Mnogi rade više poslova
U analizi britanskog javnog servisa se navodi da je Island na više načina žrtva svog uspjeha. Njegov životni standard je i dalje veoma visok i, kako bi ga sačuvao u svijetu postekonomske krize, mnogi rade dva ili tri posla.
Radna nedjelja od 60-70 sati nije neobična pojava. Nil Mekmaon živi na Islandu 38 godina. On je nastavnik, turistički vodič i prevodilac. Iako ima 35 godina staža u prosvjeti, zarađuje manje od 30 hiljada eura godišnje, što, ističe dopisnik BBC-ja iz Rejkjavika, nije dovoljno da bi se priuštio lagodan život na Rejkjaviku.
„Oni koji se samo iz novina ili sa TV-a informišu o Islandu, možda misle da se ovdašnji narod lako izvukao iz krize,“ priča Mekmaon. „Međutim, i dalje imamo puno problema, posebno sa mlađom generacijom, ljudima koju su imali ogromne hipoteke i sada pokušavaju da izađu na kraj s tom situacijom.“
