Najveći broj privatizovanih kompanija završio je u stečaju, ili je pred likvidacijom. Neke od njih su propale zbog neznanja novih vlasnika, a neke su namjerno uvedene u stečaj da bi se vlasnik riješio radnika i atraktivno zemljište iskoristio za ogromnu zaradu. Na Montenegroberzi su akcije 40 preduzeća u stečaju, a u Privrednom sudu čekaju brojni zahtjevi vlasnika i povjerilaca.
U Solanu „Bajo Sekulić”, vlasništvo Veselina Barovića, stečaj je uveden po drugi put, zbog duga od tri miliona eura. Stečajni upravnik Milorad Iković oglasio je po drugi put prodaju skoro 15 miliona kvadrata zemljišta za 232 miliona eura. Barović se domogao jedine solane u Crnoj Gori za 800 hiljada eura, a prvi stečaj u firmu je uveo 2005. zbog duga od 13 hiljada eura.
Taj je biznismen uveo stečaj i u jedinu fabriku mineralne vode Bjelasica Rada, koja radnicima i EPCG duguje 118 hiljada eura. Barović je uspio da oba preduzeća izgube koncesiju.
Stečaj je uveden i u njegov Izbor iz Bara i Cetinjeturist, čija je imovina hotel Grand, jedini u prestonici. Obje kompanije imaju vrijedne nekretnine koje Barović namjerava da proda, kao što je prodao akcije EPCG iz portfelja Eurofonda za 44 miliona eura, a sudbina tih para se ne zna. Zna se samo da akcionari fonda nikad nijesu dobili dividendu.
Za razliku od Barovića, Dragan Brković sve čini da se suprotstavi stečaju u svojih sedam kompanija, koji duže od godinu traže CKB i OTP banka, koje su mu odobrile više od 100 miliona eura kredita. Ukupna potraživanja od Vektre Jakić su 145 miliona eura, a prošlog mjeseca je uveden plan reorganizacije, koji, kako „Dan” saznaje, Apelacioni sud namjerava da poništi jer je stečajni sudija kao Brkovićevo potraživanje vodio neotplaćeni kredit od 78 miliona eura. Brković je Vektru Jakić kupio za 1,6 miliona i uz nju dobio koncesije na 30 godina. Koristi ih za sječu i izvoz oblovine.
Akcije Vektre Boka kupio je za 22 miliona eura, porušio dva hotela, jedan zatvorio, a od najavljenih 200 miliona eura, investicija u kompaniju, nije ušao ni cent. Umjesto hotela Tamarić, napravio je parking. Uvođenje stečaja izvjesno je i u ostalih pet Brkovićevih kompanija.
Nikšićki Rudnici boksita, koje je privatizovao ruski tajkun Oleg Deripaska, prije sedam godina, u paketu sa Kombinatom aluminijuma, takođe su pred stečajem. Zahtjev je uputila CKB zbog duga od 1,5 miliona. Ukupan dug firme, prema navodima nekadašnjeg direktora Igora Kisenkova je oko 150 miliona eura. Zbog nevraćenog kredita od šest miliona Prva banka preduzima aktivnosti da preuzme upravnu zgradu kompanije. Stečaj u Boksitima aktivirao bi i garanciju od 49,5 miliona eura, koji je država dala za kredit kod OTP banke za KAP i Boksite. Kako su u toku pregovori sa Toščelikom i njemačkom grupom HGL, Vlada se nada da će naći novog investitora. U suprotnom, u stečaj će ući i KAP i Boksiti, sa ukupnim dugom od skoro pola milijarde eura.
Na zahtjev radnika u Nikšiću su u stečaj uvedeni Željezara, Tehnostil, Radvent i Livnica. Sve četiri kompanije su likvidirane zbog ukupnog duga od 75,76 miliona eura. Željezara je prodata Toščeliku za 15,1 milion, a svim radnicima isplaćene su otpremnine iz budžeta. Za ostale fabrike stečajna uprava je već nekoliko puta bezuspješno oglasila prodaju. Država je neposredno prije uvođenja Željezare u stečaj otplatila kompletan kredit svog „strateškog partnera MNSS-a iz Holandije od 33 miliona eura sa kamatama, jer je pristala da bude žirant. I u nikšićkoj konfekciji „Koni” do kraja godine se očekuje stečaj, dok vlasnik Goran Mladenović sam likvidira Metalac. „Uspješne” privatizacije imaju jednu zajedničku karakteristiku – radnicima nakon upornih protesta, otpremnine isplaćuje vlada iz budžeta.
Biznismen Čedo Popović je u stečaj utjerao sve tri firme koje je privatizovao u Plužinama, a svoje Carine je praktično likvidirao, prodajući prodavnice Komerc plusa svom kolegi, takođe pred bankrotom Pantu Vučuroviću. Popović je jednostavno odustao od UTIP-a Piva, poljoprivrednog dobra „Bajo Pivljanin” i farme ovaca u selu Pišče. Sve je kompanije opteretio milionskim kreditima, a koje ne vraća bankama. Banke nijesu do sada uspjele da prodaju više od 12 miliona kvadrata zemljišta „Carina“ u Plužinama. Sa Pantom Vučurovićem, vlasnikom Panto marketa spore se mali akcionari PKB Zelenike i C Vračara, jer je ovaj biznismen dobio zeleno svjetlo od Ministarstva finansija da rasproda imovinu njihovih akcionarskih društava da bi podmirio dio milionskog duga svoje firme. Vučurović bankama duguje 100 miliona eura.
Bez akcija su ostali i mali akcionari Duvanskog kombinata, koji je kroz stečaj prodat za 13 miliona eura vlasniku Zetagradnje Blagoti Baći Radoviću. Stečaj je uveden zbog duga za struju od 100 hiljada eura, a ispostavljena su potraživanja od 37 miliona eura, najviše državi. Isplaćeni su samo radnici, dok država ostatak sredstava od osam miliona eura vodi kao svoj ulog u Novi duvanski kombinat, u kojem vlasništvo dijeli sa Glavnim gradom. Mali akcionari su ostali kratkih rukava.
Pred likvidacijom je i preduzeće „19. decembar”, koje se jedino bavilo proizvodnjom protivgradnih raketa u Crnoj Gori, a manjinski akcionari vode spor pred Privrednim sudom. Preduzeće je privatizovala Vatrostalna, kojom upravljaju Danilo Vujošević i Slavko Vujačić 2004. i već godinu kasnije tražili uvođenje stečaja u firmu koja ima 11,8 hiljada kvadrata zemljišta na Zabjelu u Podgorici, kao i 40 hiljada kvadrata u Plavu.
Kompletna imovina podgoričke Mljekare prodata je za svega 300 hiljada eura, dok je dug „Radoja Dakića” prema radnicima sa uračunatim kamatama dostigao 37 miliona sura, a zemljište vrijedno 40 miliona, koje su dobili umjesto isplate potraživanja ne mogu da prodaju. Na dijelu imovine „Radoja Dakića”, koji je pripao gradu i državi, izgrađeno je ogromno novo stambeno naselje. Na prodaju je oglašena i imovina preduzeća Gorica, koja povjeriocima duguje deset miliona.
Dug cetinjskog Oboda u stečaju je skoro 40 miliona eura. Nakon nekoliko neuspjelih prodaja, upravna zgrada je postala vikendica predsjednika Crne Gore Filipa Vujanovića, a ostatak namjeravaju dati umjetnici Marini Abramović za multimedijalni centar.
Cetinjska „Košuta” je dva puta prodavana i oba puta je „strateški partner” nestao u vidu magle. Iako je kapital te firme procijenjen na skoro 3,5 miliona, firma ne radi, a radnici pokušavaju da naplate dug iz radnog odnosa.
Katel uništio ciglanu
Ni opština Berane nije bolje prošla sa privatizacijom nekadašnjih preduzeća.
Ciglanu Rudeš srušili su njeni zaposleni kojima je to bilo i poslednje radno angažovanje u tom preduzeću 2008. nakon što je uveden stečaj na zahtjev vlasnika kompanije podgoričkog biznismena Petra Đurišića, vlasniika firme „Katel” koji je 2005. kupio ciglanu za svega 254 hiljade. On je obećao da će umjesto postojeće sagraditi novu fabriku i pokrenuti proizvodnju u novom preduzeću „Opeka”.
Of šor vlasnici u bjegu
Od „Vukman Kruščića“ ostala je samo sušara, nakon što je privatizovala firma „Moroni trejding limit“, čije je sjedište na Kipru, a predstavlja je ruski biznismen Aleksandar Oleg Valodin. Tužba kiparske firme stopirala je licitaciju za prodaju sušare poslije dva neuspjela stečaja cjelokupna imovina ove fabrike prodata je na devetom tenderu u avgustu 2006. godine za 411 hiljada eura, 40 radnika je ostalo bez posla i neplaćenog duga za plate i doprinose. Prošle godine mašine su prodate kao staro gvožđe Željezari.
„Bojnu njivu” preuzeli su opština i Ministarstvo finansija. Vlada je krajem novembra odobrila opštini da se zaduži 300 hiljada eura, kako bi platila imovinu koju je kupila na tenderu krajem avgusta za 1,3 miliona. Za plate, doprinose i otpremnine 58 radnika duguju 153 hiljade.
Bjelopoljska privreda u stečaju
Mladost, Lenka, Vunarski kombinat, Fabrika betonskih elemenata Zaton, takođe, su u stečaju. Radnicima Lenke duguje se milion eura, a Vunko je sa početno procijenjenih 11 miliona pao na nepunih pet. Opština Bijelo Polje konačno je odlučila da preuzme na sebe obavezu izmirivanja potraživanja radnika Prve petoljetke kojima će isplatiti 300 hiljada eura, a zauzvrat uzeti vojno skladište Cerovo. Za fabriku betonskih elemenata Zaton zakazana je 13. licitacija, a preduzeće je ponuđeno po cijeni od svega 1.015.750 miliona, što je znatno manje od početne cijene od 3.441 milion. Dugovanja preduzeće procijenjena su na milion, a oko potraživanja treće i četvrte klase u koja spadaju dobavljači i poslovni partneri vodi se sudski spor.
Rožajski Gornji Ibar i Šumarsko preduzeće prvo je objedinjeno u jedno da bi ga zatim država preuzela za 3,2 miliona.
