Španija je u ponedjeljak službeno zatražila isplatu 39,5 milijardi eura pomoći iz evropskih fondova za dokapitalizaciju posrnulog bankarskog sektora, objavilo je ministarstvo ekonomije, prenosi Seebiz.
Traženi je iznos identičan procjeni koju je u junu objavio Međunarodni monetarni fond (MMF) na temelju provjere otpornosti španskih banaka na krize. Nezavisna revizija koju je naručio Madrid pokazala je pak da bankama treba ukupno do 60 milijardi eura.
Nacionalizovane španske banke Bankia, Catalunya Banc, NCG Banco i Banco de Valencia dobit će ukupno 37 milijardi eura a preostalih 2,5 milijardi biće rezervisano za osnivanje takozvane ‘loše banke’ koja će preuzeti problematičnu imovinu banaka, izvijestilo je ministarstvo ekonomije.
Novac bi trebao biti isplaćen španskom državnom bankarskom fondu FROB oko 12. decembra, dodaje se u saopštenju.
Očekuje se da će ministri finansija eurozone odobriti isplatu tokom dana na mjesečnom sastanku u Bruxellesu. Odluka o pomoći u maksimalnom iznosu od 100 milijardi eura usvojena je u junu ove godine.
Španolske banke posrnule su pod teretom naglog skoka problematičnih zajmova nakon pucanja balona na svojevremeno unosnom tržištu nekretnina. Tako su u septembru problematičnih zajmovi dosegli novi rekordan udio od čak 10,7 posto, odnosno 182,2 milijarde eura, povećavši se za 3,5 milijardi eura u odnosu na prethodni mjesec, pokazali su u novembru podaci španske centralne banke.
Madrid je dugo oklijevao s upućivanjem zahtjeva za pomoći. Iz Evropske centralne banke poručivali su da se upućivanjem zahtjeva Španija automatski podvrgava mehanizmu nadzora. Tako je glavni ekonomist ECB-a Peter Praet u junu u jednom intervjuu kazao da će “Španija dobiti novac iz kriznog fonda u tranšama, s tim da će njihova isplata zavisiti o tome ispunjava li Španija dogovorene uslove”.
“Španija nema klasičan program pomoći. Međutim, s obzirom na međusobnu povezanost situacije u bankarskom sektoru sa stanjem državnih finansija, moramo takođe nadzirati razvoj situacije u državnom budžetu”, dodao je.
Madrid je pak tvrdio da zajam eurozone postavlja uslove isključivo bankama i da zajmodavci ne traže od vlade dodatne mjere štednje ni šire ekonomske reforme.
