Evropska komisija danas je preporučila da se za deset članica evrozone dozvoli uvođenje poreza na finansijske transakcije, uprkos protivljenju ostalih članica EU da se time mogu umanjiti investicije.
„U pitanju je pravičnost. Potrebno je da osiguramo da troškove krize snosi i finansijski sektor, a ne samo da to bude teret običnih građana. Ovim porezom može se prikupiti više milijardi evra neophodnih prihoda za članice evrozone suočene sa poteškoćama“, rekao je predsjednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Među zemljama, koje žele da uvedu porez na finansijske transakcije, nalazi se i „velika četvorka“ Njemačka, Francuska, Italija i Španija. Uz njih su i Austrija, Belgija, Grčka, Portugal, Slovačka i Slovenija.
Dodatne zemlje mogu pristupiti kada god to požele. Estonija je iskazala zainteresovanost da to i učini.
EU u junu nije postigla saglasnost za uvođenje poreza na transakcije, ali lideri Francuske, Njemačke, Italije i Španije su se saglasili da je vrijeme za uvođenje navedene mjere.
Određeni broj zemalja članica saopštio je da, u principu, nisu protiv poreza ali da se neće saglasiti sa sprovođenjem mjere ukoliko ne bude usvojena u svim globalnim finansijskim centrima.
Prema planu, treba da se uvede manja naplata na transakcije valuta, obveznica i akcija u bankama i finansijskim institucijama. Iako bi naplata bila mala, broj transakcija značio bi da bi mogli biti prikupljeni značajni prihodi.
Prema pretpostavkama Evropske komisije, ovim tzv. Robin Hud porezom na godišnjem nivou, ukoliko bi bio primijenjen u cijeloj EU, moglo bi se prikupiti 57 milijardi evra. (capital.ba)
