I protekle trgovačke sedmice investitori na domaćem tržištu akcija nisu bili previše aktivni uprkos dobrim trendovima na svetskim berzama i objavi odličnih poslovnih rezultata Naftne industrije Srbije (NIIS). Ukupan obim prometa bio je pozamašnih 12,6 miliona evra, ali u velikoj meri kao posledica nastavka pregrupisavanja vlasništva u najvećem domaćem konditoru Bambi-Banat (BMBI). Na akcije iz redovnog trgovanja otpalo je svega 1,6 miliona evra prometa. Indeks najlikvidnijih akcija, Belex 15, nedelju je okončao sa dobitkom od 1,2 odsto, dok od početka godine registruje minus od 12 odsto.
Akcije – Najprometnija hartija protekle sedmice bio je požarevački konditor Bambi-Banat koji je nastavio seriju blok transakcija u okviru pregrupisavanja vlasništva unutar Salford grupacije. Čelni ljudi ovog fonda najavili su još ranije da će Imlek (IMLK) postati krovna kompanija za sva Salfordova preduzeća u Srbiji.
U redovnom trgovanju dominirao je građevinar Energoprojekt (ENHL) zahvaljujući nekolicini velikih transakcija realizovanih poslednjeg trgovačkog dana. Najveća domaća građevinska kompanija zabeležila je rast na nedeljnom nivou od 1,8 odsto, a najveći deo prometa ostvaren je na koti od 445 dinara. Protekle sedmice je ukupno realizovano 1,5 odsto akcija ove kompanije čiji je najveći akcionar država sa 33,6 odsto akcija.
Tradicionalno najprometnija hartija na tržištu Naftna industrija Srbije zabeležila je promet od 38,1 milion dinara u nedelji kada je objavila poslovne rezultate za prvih šest meseci. Ova najveća kompanija na Beogradskoj berzi uprkos velikog negativnom uticaju kursnih razlika ostvarila je u prvoj polovini godine neto dobit od 22 milijarde dinara, neznatno više u odnosu na isti period lane. Efikasnost kompanije značajno je uvećana pa je profit pre kamata, poreza, depresijacije i amortizacije (EBITDA) porastao 80 odsto na 36,8 milijardi dinara. Objava odličnih rezultata NIS-a vinula je hartije ove kompanije do nivoa od 630 dinara, da bi talas optimizma ulagača splasnuo potkraj nedelje. Aerodrom „Nikola Tesla“ (AERO) ostvario je promet od 9,6 miliona dinara, a najveći deo ove realizacije zabeležen je na nivou od 430 dinara. Bečejski Sojaprotein (SJPT) registrovao je skroman promet od tri miliona dinara, a akcije ovog najvećeg regionalnog prerađivača soje ostale su neznatno ispod nivoa od 500 dinara.
Bankarski sektor protekle sedmice nije bio na nišanu ulagača. Najveća domaća banka pod kontrolom države, Komercijalna (KMBN), nije privukla veću pažnju ulagača nakon objave rekordne dobiti u prvih šest meseci. Akcije ove banke zabeležile su promet od 3,7 miliona dinara, da bi u petak porasle skoro deset procenata uz minoran promet. Niška AIK banka (AIKB) beležila je simbolične promete na nivou od 1.400 dinara uz prilično slabu aktivnost ulagača, kako na strani ponude tako i tražnje. Protekle sedmice je objavljeno da je zdrava aktiva najvećeg akcionara AIK-a, ATE banke, prodata grčkoj Piraeus banci pa ostaje da se vidi kakve će ovo posledice imati po vlasničku strkturu ove niške banke. Ranije, tokom godine, ATE je objavio tenderski poziv za prodaju petine vlasništva AIK banke koje je stekao krajem 2006. godine.
Obveznice stare devizne štednje – Obveznice stare devizne štednje zabeležile su promet od 0,3 miliona evra. Najprometnija serija bila je A2016 koja je nosila prinos od nepunih šest procenata, dok su toj granici naginjale i obveznice A2014 i A2015. Jedino je serija A2013 ostala neznatno iznad prinosne stope od pet procenata.
Trezorski zapisi – Ministarstvo finansija je protekle sedmice inteziviralo prodaju državnih dužničkih hartija. Sprovedene su četiri aukcije uz promenljivo interesovanje ulagača. Šestomesečni trezorski zapisi realizovani su sa uspešnoću od skoro 90 odsto, dok su jednogodišnji zapisi imali daleko slabiju tražnju uz prinosnu stopu od 14,35 odsto. Višegodišnje obveznice su registrovale solidnu tražnju, ali su zato zahtevani prinosi ulagača bili prilično visoki. Dvogodišnje amortizacione državne obveznice sa varijabilnim kuponom vezanim za referentnu stopu prodate su sa uspehom od 66,8 odsto, dok je fiksna margina bila 4% na godišnjem nivou. Trogodišnje obveznice u reotvaranju prodate su sa uspešnoću od 63,7 odsto dok je prinosna stopa iznosila 15,74 odsto.
sinteza.net
