U Srbiji banke na fer poslovanje obavezuje Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. NBS tvrdi da se banke ne dogovaraju o nivou kamatnih stopa koje nude.
Bankari u Evropi više neće smeti da se “igraju” cenom kredita, pošto će se manipulacije sa kamatama smatrati krivičnim delom.
Tako je najavila Evropska komisija, nakon izricanja kazne od više stotina miliona evra britanskoj Barkliz banci, upravo zbog “nameštanja” libora.
Prema tvrdnjama NBS, dogovaranje banaka oko visine kamatnih stopa, ne postoji. Na takav zaključak navode, kažu oni, analize koje se u centralnoj banci stalno vrše.
Ipak, građani koji, u potrazi za što boljim uslovima, prošetaju po filijalama ovdašnjih banaka, ipak stiču drugačiji utisak. Jer, ukoliko nema naplate troškova kredita, tu je “ispostavljen račun” za prevremenu otplatu. Ili, postoje svi mogući propratni troškovi, a klijent zauzvrat dobija nešto nižu kamatnu stopu.
Poprilično ujednačene prosečne cene kredita u Srbiji pokazuju da je i dalje najskuplje koristiti “dozvoljeni minus”. Godišnja kamatna stopa iznosi čak 30,15 odsto.
Nedozvoljeni minus, u proseku, košta 48,72 odsto godišnje, mada ima banaka koje klijetnima uzimaju i 70 odsto. Tu su i kreditne kartice, na koje ide kamata od 22 odsto godišnje.
Najpovoljnije kamate su na stambene zajmove vezane za evro, koje se, u proseku, kreću na nivou od 5,5 odsto godišnje.
Pozajmljivanje u evrima i dalje je jeftinije od dinarskog kredita.
Razlike u iznosima rata za kratkoročne pozajmice su takve da se, po pravilu, ne isplati uzeti dinarski zajam i kada bi evro “porastao i za 50 odsto. (kamatica.com)
