Banke u Srbiji naplaćuju oko 120 različitih provizija i naknada, pokazuju nezvanične procene, a na njih su građani prošle godine potrošili 300 miliona evra.
Iako je broj različitih naknada i provizija u bankama veliki, a mnoge od njih izgledaju suvišne, građani Srbije donekle su u “povoljnijem” položaju po ovom pitanju jer, recimo, banke u Hrvatskoj naplaćuju dvostruko više raznih taksa.
– U Srbiji je najskuplja povizija za obradu i zatvaranje kredita. Kreće se od 0,5 do jedan odsto, a za stare kredite, provizije dostižu i tri odsto ukupnog iznosa. Realno je da neko uzme veći a neko manji kredit, pa ako na veliki iznos plati jedan odsto naknadu, to nisu male pare – kaže za “24 sata” Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva“. Primera radi, za obradu ili zatvaranje kredita od 100.000, provizija može da iznosi od 500 do 3.000 evra. Oni koji su podigli manji kredit, od recimo 50.000 evra, treba da u te svrhe da izdvoje između 250 i 1.500 evra.
– Od kad je 5. decembra 2011. usvojen Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, provizija za zatvaranje kredita ne sme biti veća od jedan odsto. Ali ako neko zatvara kredit koji je uzet pre 5. decembra, može da računa i na proviziju do tri odsto iznosa – objašnjava Gavrilović i poručuje da bi trebalo uvesti fiksne provizije za takve usluge, jer službenici u oba slučaja rade isti posao.
Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, navodi da je novi zakon jasno propisao šta banke mogu da naplate a šta ne, pa se u skladu s tim i ponašaju.
– Novi zakon je propisao precizna pravila, što je izuzetno bitno. Kad ne postoje jasna pravila svako tumači kako mu odgovara. A sada ako neko primeti nepravilnost, tu je Narodna banka koja odmah reaguje – naglasio je Dugalić.
24sata
