Slabljenje dinara koje je više od 15 odsto na godišnjem nivou u odnosu na evro definitivno ozbiljno ugrožava srpsku privredu i, posebno – poljoprivredu.
– Kurs nam bukvalno jede svaki profit. Radimo tako da rast evra obračunavamo u kalkulacijama i do 20 odsto – kaže jedan od uglednih srpskih privrednika.
Dobre strane fiksnog kursa
– Veća likvidnost privrede
– Stabilizacija cena
– Smanjenje kamatnih stopa
– Manje mogućnosti za proneveru
Loše strane fiksnog kursa
– Ubrzano trošenje deviznih rezervi
– NBS gubi monetarnu nezavisnost
Ali u nekim sektorima, poput agrara, nema prostora za tako nešto. Oni imaju prostora za eventualni rast od svega pet odsto na godišnjem nivou.
Tako su, uglavnom, svi već u gubitku, odnosno izvesno je da će u završnim računima za ovu godinu imati minus, ako se ne desi „čudo“ i dinar počne ozbiljnije da jača.
Prema mišljenju privrednika, neizvesnost dešavanja na deviznom tržištu moguće je rešiti njegovim fiksiranjem.
– Odavno smo tražili od države da obezbedi stabilnost kursa. Fiksni kurs može da bude dobro rešenje za privredu, ali samo ukoliko država zaista krene sa ozbiljnim planom štednje – kaže privrednik Toplica Spasojević.
Srbija, odnosno bivša SFRJ, već je imala iskustva sa fiksiranjem kursa dinara. Bivši premijer SFRJ Ante Marković „patentirao“ je ovu ideju 1990. godine u saradnji sa američkim ekonomistom Džefrijem Saksom.
Tada je srpska valuta fiksirana na nivo od sedam dinara za nemačku marku, a građani Srbije to vreme pamte po relativno visokom životnom standardu. Ovakav kurs imali smo i 1994. godine, kada je na čelu centralne banke bio Dragoslav Avramović, koji je izjednačio vrednost dinara i marke.
kamtica.com
