Španiji nije potrebna međunarodna finansijska pomoć kako bi riješila bankarsku krizu, izjavio je španski premijer Mariano Rahoj, pokušavajući da na taj način umiri investitore.
Nakon što je vlada u Madridu odlučila da utroši 19 milijardi evra za spasavanje banke “Bankia” povećavajući javni dug, odnos prinosa etalonskih 10-togodišnjih obveznica Španije i Njemačke je porastao na maksimalni nivo od kako postoji zona evra, piše londonski dnevnik “Fajnenšel Tajms”.
“Nećemo dozvoliti da padne bilo koja regionalna vlada ili neka banka, zato što oni to jednostavno ne mogu. Ukoliko se to desi pašće cijela zemlja”, rekao je Rahoj na neplaniranoj konferenciji za novinare u ponedjeljak.
On je pozvao Brisel da ponovo povrati povjerenje u valutnu uniju.
Prinosi desetogodišnjih španskih obveznica su sada blizu 7,0 odsto godišnje.
Grčka, Portugal i Irska su bile prinuđene da zatraže međunarodnu finansijsku pomoć kada je kamata na njihove pozajmice premašila 7,0 odsto.
Prinos španskih vrijednosnih papira je bio ispod 5,0 odsto godišnje, sve dok početka marta, kada je vlada u Madridu objavila da neće uspjeti da smanji budžetski deficit u 2012. na 4,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), kako je ranije planirano.
Ministri finansija zone evra su dogovirili novi orjentir za ovogodišnji budžetski deficit Španije na niovu 5,3 odsto BDP.
Prošle godine španski budžetski deficit je bio na nivou 8,5 odsto BDP, dok je ciljani bio 6,0 odsto BDP.
Ovogodišnjim španskim budžetom, prezentovanim u martu, predviđene su najrigoroznije mjere budžetske štednje u posljednjih 30 godina, koje obuhvataju povećanje poreza i smanjenje troškova sa očekivanom uštedom od oko 27 milijardi evra.
capital.ba
