Rast kursa evra ne može se kontrolisati samo prodajom deviznih rezervi Narodne banke Srbije, već je potreban devizni priliv. To je moguće kroz direktne strane investicije, povećanje izvoza, privatizaciju ili devizne doznake iz inostranstva.
Potrebno je, takođe, smanjiti potrošnju, ukazuju stručnjaci.
Profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić kaže da druge alternative nam osim da neko Srbiji pokloni pare.
On ukazuje da koncesije, javno-privatno partnerstvo ili neka vrsta ulaganja u istraživanje rudnog bogatstva, nisu izvor dodatnih deviznih prihoda.
“Ukoliko možemo da povećamo priliv stranih direktnih investicija, devizne doznake, izvoz i ako nešto u privatizaciji možemo da uradimo, biće dobro i sve to je u zbiru ono što možemo. Nema drugog rješenja”, kategoričan je Savić.
Profesor je istakao kako “najkvalitetniji i najstabilniji izvor predstavlja izvoz, dok je privatizacija dobra, ali samo na kratak rok”.
Savić nije dao precizan odgovor na pitanje koji bi od velikih javnih sistema mogao u Srbiji da bude privatizovan i da li postoji banka koja bi mogla da bude prodata, ali je istakao da nije rješenje ni prodati domaću banku, uzeti devize i zatim taj novac podjeliti na isplatu plata.
“Priča se stalno svodi na to da više trošimo nego što zarađujemo. Mi moramo da počnemo da radimo. Naš problem je velika potrošnja i Srbija mora da se konačno suoči sa tim da ne može da troši ono što nije zaradila”, naglasio je ovaj ekonomista.
Predsjednik Upravnog odbora “Sosijete ženeral banke” Goran Pitić izjavio je da je period političke neizvjesnosti uticao na slabljenje domaće valute, te da će formiranje nove vlade i dolazak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) promjeniti tu situaciju.
Pitić nekadašnji ministar u vladi Srbije zadužen za međunarodne ekonomske odnose, istakao je kako priliv inostranog kapitala nije išao potrebnom dinamikom da bi bilo obezbjeđeno više sredstava za održavanje stabilnosti pa je vidljivo da su dva institucionalna segmenta važna za dugoročnu stabilnost kursa.
Prva institucionalna pretpostavka je formiranje vlade koja bi se opredjelila za ozbiljniji reformski proces, što bi bio signal koji bi Narodnoj banci Srbije pomogao da smanji interevencije na deviznom tržištu, a investitori ohrabrili da dođu u Srbiju.
Nastavak aranžmana sa MMF je takođe važan segment, naveo je on.
Pitić je konstatovao da nije realno očekivati velike privatizacije u narednom periodu, imajući u vidu ponudu firmi za koje bi stranci bili zainteresovani.
“To bi možda bio jedan dio telekomunikacija, segment osiguravajućih kuća, banke ili neki uvijek atraktivni resursi. Mislim da postoji zainteresovanost za realizaciju grinfild investicija, a tu treba prije svega računati na izvoz “Fijata”. To može dovesti do ozbiljnog priliva deviza”, naglasio je Pitić.
Očekivanja su, po Pitiću i da projekti u sektoru energetike daju doprinos u poboljšanju platnog bilansa zemlje, a eventualno impuls mogu da pruže u neke kompanije koje bi postale strateški partneri domaćim firmama u restrukturiranju.
“To nisu preveliki prilivi, ali kada se posmatra više tih segmenata može se doći do neke veće sume,” primjetio je Pitić.
Pitić takođe smatra kako su najveći resusr u Srbiji uštede u javnom sektoru.
“Ogroman ”rezervoar” se nalazi u državnom sistemu, od javnih nabavki, do povećanja efikasnosti javnih preduzeća. Sve je to trošak državnih para koje su mogle produktivnije da se upotrebe”, zaključio je Pitić.
capital.ba
