Odluka o rebalansu biće uzaludna ukoliko se ne uvede budžetska disciplina, smatra ekonomista Saša Popović. Ne podržava odluku Vlade da sedam odsto smanji plate zaposlenih jer kaže da oni koji primaju više novca, treba više da se oporezuju.
Popović ističe da je značaj KAP-a velik u ekonomskom smislu ali sugeriše Vladi da razmisli što bi moglo da nadomjesti učešće KAP-a u BDP-u.
Ekonomista Saša Popović ističe da je Vlada napravila lošu procjenu, odnosno da nije dobro osmislila održivost budžeta čim je neophodno da se izvrši rebalans početkom godine.
«Sve dok ne vidim da taj dug koji Vlada kreira da bi finansirala deficit budžeta dovodi do discipline, budžetske i svake druge, smatraću da su tom pogrešne i uzaludne odluke.»
Rebalansom je predviđeno da se funkcionerima plate smanje sedam odsto što Popović ne podržava. Kaže da žrtvu treba da snose svi, a neki ipak malo više:
„Mislim da je oporezovanje shodno ostvarenom bogatstvu najpravedniji način da se dođe to rješenja za ovu situaciju.”
Upitan da li je očekuje novi rebalans budžeta, Popović je ovako odgovorio:
„Očekujem novi rebalans budžeta ako nastavim da svakog jutra čitam potrebu za tolikim zaduživanjem. ”
Na pitanja zašto bi građani plaćali gubitke i obaveze KAP-a te da li bi Vlada trebalo da zatvori tu kompaniju, Popović kaže:
„Njegov značaj je velik u ekonomskom smislu ali bi bio i veliki značaj da razmišljamo šta bi to moglo da nadomjesti udio KAP-a u BDP-u – da li je to zelena ekonomija, da li je to razvoj baziran na nekim drugim pravcima?”
Popovića smo pitali kako bi mogao da bude riješen problem finansiranja privrede.
On objašanjava da smo bankocentrični sistem, da privreda ne živi od tržišta kapitala već od banaka.
„Tražiti od banaka da smanje kamatne stope u uslovima niske likvidnosti i velikih rizika, mislim da nije mnogo pametno. Jer ti isti ljudi koji sjede u regulativi, da sjede na mjestu direktora komercijalnih banaka, možda bi obračunavali još veće kamate.”
Popović smatra da smo kao društvo izostavljeni iz regionalnog ali i globalnog platnog prometa zbog, kako navodi, inertnosti institucija. Nemogućnost brzog platnog prometa predstavlja multilateralnu štetu, a ekonomskih argumenata za to nema, zaključuje Popović.
izvor: Antena M
