Eurozoni prijeti “balkanizacija”

Rastu strahovanja da se zajednička monetarna politika evro bloka cepa na dva dela, navodi se u analizi agencije Rojters. Agencija navodi da je razlog odluka Evropske centralne banke (ECB) da prepusti nacionalnim centralnim bankama evrozone mogućnost da zabrane određene tipove kolaterala, koji banke korisite kao sredstvo obezbeđenja pri kreditnim poslovima.

Mada su centralne banke pod okriljem ECB uvek imale određenu slobodu u određivanju sredstava koje komercijalne banke mogu da koriste kao kolateral, dve nove mere koje je ECB uvela u poslednjih nekoliko meseci omogućile su bankama da doslovno biraju šta prihvataju, a šta odbijaju kao kolateral, prenosi Rojters.

Centralnim bankama je, istovremeno, poručeno da će same morati da snose eventualne troškove nastale izmenama, a koji su ranije bili pokriveni šemom podele gubitaka u evrozoni.

To preti da dovede do podele sistema, svojevrsne “balkanizacije”, prema kojoj centralne banke zemalja kao što su Nemačka, Austrija, Finska i Holandija mogu da odbiju da prihvate sredstva niskog kvaliteta, koja prihvataju njihovi partneri iz prezaduženih zemalja sa periferije monetarne unije, piše Rojters.

Ekonomisti upozoravaju da bi, budući da vlade odgovaraju za svoje centralne banke, nedavni potez ECB mogao da ima opasne negativne efekte.

Pored toga što podiže šanse da će multinacionalne banke izbegavati da posluju sa centralnim bankama zbog visokih zahteva u vezi kolaterala, izmene bi mogle da dovedu do priliva nekvalitetnih sredstava u centralne banke zemalja koje se već bore sa dužničkom krizom, ocenjuje Rojters.

“Bilo kakvi gubici nastali na obveznicama zemalja zone evra, koje trenutno primaju pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), neće više biti podeljeni između centralnih banaka evrozone, već će ih snositi one centralne banke koje su i dalje spremne da takva sredstva prihvataju kao kolateral”, kazao je potpredsednik i analitičar agencije za ocenu kreditnog rejtinga Mudis Tobijas Moršen.

Ukoliko bi, recimo, došlo do kolapsa neke grčke banke i njeni zajmovi garantovani kolateralom ne bi bili otplaćeni, centralna banka Grčke snosila bi gubitke, umesto da ih, kao što je ranije bio slučaj, podeli sa preostalih 16 centralnih banaka zemalja evrozone.

ECB je u martu nacionalnim centralnim bankama dala pravo da zabrane komercijalnim bankama upotrebu obveznica zemalja koje su uključene u programe pomoći EU i MMF-a kao kolateral. Nemačka i Austrija su u kratkom roku uvele tu zabranu, a druge zemlje mogle bi da slede njihov primer, ukoliko ne žele da budu zatrpane sredstvima koje druge zemlje ne žele da prihvate.

b92.net

Check Also

U septembru otvoreno 257 novih preduzeća

U septembru 2019. godine u Crnoj Gori je otvoreno 257 novih poslovnih subjekata.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *