Direktor agencije za promociju stranih investicija o ulaganjima i privatizaciji. Ivanović: Novac nije uložen zbog sporih procedura. Sistem treba menjati.
Pre nekoliko dana Savet za privatizaciju usvojio je plan za ovu godinu. Taj dokument će razmotriti Vlada i verifikovati, ali trenutno su na spisku za privatizaciju kompanije koje su u ponudi bile i prethodne godine.
Zato naš sagovornik, direktor Agencije za promociju stranih investicija Petar Ivanović, ističe da u dokumentu nema mnogo novina i inovacija, i da je reč o firmama koje prošle godine nisu mogle da budu prodate.
– Očigledno nešto u sistemu ne valja, pa se i privatizacije ne završavaju kako je planirano – smatra Ivanović i naglašava da prošle godine nije bilo privatizacija, već samo nekoliko neuspešnih pokušaja.
Ocenjuje da postoji problem, jer se Crna Gora ne prilagođava promenama koje se dešavaju na globalnom nivou, cenama koje su sada potpuno drugačije u odnosu na 2008. ili 2009. godinu.
– Ideja da dostignemo zacrtane iznose teško se može ostvariti. Prilagođavanja u našoj glavi još nema, a da se ne govori o zadržavanju i otvaranju novih radnih mesta, procesima prestrukturiranja. Moramo težiti otvaranju novih firmi, koje će „usisavati“ višak radne snage, menjati logiku i shvatiti da je mnogo važnije biti u biznisu, a ne „juriti“ neku visoku cenu – prokomentarisao je Ivanović.
Ivanović ističe da je Crna Gora i dalje atraktivna destinacija za ulaganja, da je priliv minule godine bio 534 miliona evra, ili 22 odsto manji nego 2010. Problem su i izgubljene investicije u 2011.
– Reč je o onome što smo mogli, ali nismo, ne zato što investitori nisu imali novca, već zbog sporih procedura kako na lokalnom, tako i na državnom nivou. Ta cifra iznosi 195 miliona evra, od čega se 170 odnosi na one investitore koji su već u Crnoj Gori – „Oraskom“, „Kataro dijar“, „Porto Montenegro“ – ističe Ivanović. – Preostalih 25 miliona se odnosi na one koji su tek krenuli u realizaciju nekih projekta poput „Ferse“ ili „Micubišija“.
Ova činjenica, ističe Ivanović, predstavlja opasnost jer će oni koji imaju novac hteti da ga preusmere prema nekoj drugoj destinaciji.
Naglašava da je važno okončati procedure sa postojećim investitorima, potom tražiti nove, te održavati nivo investicija na godišnjem nivou od minimum 500 miliona evra.
Ivanović dodaje da se javljaju novi ulagači iz Kine, Indije, Brazila, SAD, ali je pitanje investitora kompleksno. Neko ko dobro posluje u jednoj godini, kaže Ivanović, ne znači da će tako raditi i u narednim godinama.
– Smatram da je bio veliki uspeh dovesti najvećeg proizvođača aluminijuma u svetu pre nekoliko godina kada je privatizovan KAP. Kasnije je bilo „lomova“ u toj industriji, ali i u našem gigantu. Mi posmatramo Kombinat danas kada su svi njegovi dugovi i sve što je loše postalo vidljivo. Moramo biti svesni i da je pre privatizacije država plaćala daleko veće subvencije za struju. Da ne govorimo o ostalim obavezama. Sada je dobro što smo postali svesni svih dobrih i loših strana, jer se mora naći rešenje za restrukturiranje kompanije, sadašnje obaveze rasporediti, ako je moguće, na što duži rok da bismo na kraju imali profitabilnu firmu – kaže Ivanović.
On navodi da država nije obavezna, niti je to prirodna situacija da se bavi poslovanjem, već regulacijom. Što se tiče KAP, ističe da se odluka može doneti tek nakon detaljne ekonomske, ali i ekološke, tehnološke i tehničke analize.
Za nikšićku Železaru kaže da će cena koja je korigovana sa 30 na 21 milion evra u postupku javnog nadmetanja, verovatno ponovo biti korigovana na niže, jer je pitanje da li će se naći kupac zainteresovan za tu kompaniju, da li će se naći investitor koji vidi šansu da popuni asortiman, proširi proizvodnju.
– Vredi se pomučiti, iako je teško naći investitora koji je spreman da se suoči sa svim tim – smatra prvi čovek Agencije za promociju stranih investicija.
RADI 5.600 STRANIH FIRMI
U CRNOJ Gori radi 5.600 stranih firmi, koje zapošljavaju značajan broj ljudi. Međutim, treba im omogućiti povoljniji poslovni ambijent.
– U Makedoniji porez na prostor iznosi cent po kvadratu u industrijskoj zoni na godišnjem nivou. Zamislite da i mi imamo takve uslove, u Crnoj Gori bi izbio bunt, jer bi ljudi mislili da želimo sve da rasprodamo, a ne da otvaramo nove firme, radna mesta – kaže direktor MIPA.
izvor: novosti.rs
