Menadžment Ju-Es stila sa Majklom Roudsom na čelu najverovatnije će ostati u Smederevu i nakon što Vlada formalno preuzme smederevsku železaru.
Železaru je Vlada kupila od američke kompanije za jedan dolar, kaže ministar ekonomije Nebojša Ćirić.
“Ako se dogovorimo o uslovima, oni nemaju ništa protiv da ostanu”, dodaje Ćirić. Osim nekoliko izvršnih direktora koji su Amerikanci, kompanijom mahom upravljaju domaći menadžeri.
Prema podacima sa kojima raspolažu sindikati, u Ju-Es stilu je u raznim pogonima uposleno između 700 i 800 direktora koji vode različite procese proizvodnje. Gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević kaže da je Ju-Es stil uveo rigorozna pravila upravljanja i da bi bilo dobro da sadašnji menadžment ostane dok god se ne nađe strateški partner ili novi vlasnik, jer Vlada nema eksperte koji znaju kako da vode čeličanu.
Ekonomisti navode da Vlada mora što pre naći strateškog partnera, jer su godišnji gubici oko 15 milijardi dinara, a u budžetu nema novca za pokrivanje troškova smederevske železare.
“Amerikanci se povlače jer već tri godine ostvaruju ogromne gubitke. Nema logike da ih pokriju i čistu firmu prodaju za dolar. Država ne može biti bolji vlasnik od Ju-Es stila”, kaže Vlade Milićević, profesor na Ekonomskom fakultetu.
Ekonomista Boško Mijatović kaže da će čeličana i ubuduće praviti gubitke, jer u suprotnom Amerikanci kompaniju ne bi ustupali.“Vlada nema odakle da pokriva gubitke i železara će brzo otići u stečaj ako se ne nađe strateški partner“, kaže Mijatović.
U budžetu nema novca za dodatne rashode kako bi se pokrili troškovi poslovanja čeličane, upozorio je juče član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković i dodao da se eventualni rashodi u tu svrhu mogu obezbediti samo preraspodelom postojećeg budžeta.
Drugim rečima, da bi pomogla železari, Vlada će morati da “odmogne” drugim granama privrede. Za podršku privredi u uslovima krize planirano je oko 10 milijardi dinara i taj novac za sada neće biti preusmeren ka železari.
“Tek treba da se utvrdi sa kojom sumom ćemo podržati čeličanu. Neki projekti, poput pomoći vagonogradnji ili podsticanje investicija kroz SIEPA, vredni više od pet milijardi dinara, već su počeli da se realizuju i oni ostaju”, kaže Ćirić.
Prema domaćoj regulativi, preduzeće ne mora da pokriva svake godine gubitak iz poslovanja. On se gomila iz godine u godinu i mora se pokriti iz budućeg profita ili kroz dodatnu uplatu kapitala. U slučaju javnih preduzeća, poreski obveznici plaćaju kroz subvencije ili garancije za kredite koje dobijaju ta preduzeća za pokriće gubitaka.
izvor: b92.net
