Pad cene akcije beogradske Agrobanke dobio je tokom prošle nedelje na Beogradskoj berzi neverovatno ubrzanje, pa se postavlja pitanje šta je prava pozadina takvih dešavanja.
Akcija Agrobanke dnevno je tokom četiri poslednja berzanska dana gubila na vrednosti po blizu 12 odsto, pa je nedelju počela sa 2.446, a završila je pri kursu od 1.474 dinara za akciju, piše dnevnik Danas. Maksimalnu vrednost akcija Agrobanke postigla je januara 2007. kad je vredela 50.000 dinara, a tokom poslednje 52 nedelje za nju se najviše plaćalo februara prošle godine – 9.100 dinara.
Kako finansijskim tržištem kruže ozbiljne sumnje da je cela aktuelna igranka oko Agrobanke složena samo zato što je država odlučila da “na nju stavi šapu“, i to tako što će je na kraju sa 100 miliona evra novca poreskih obveznika dokapitalizovati, pitanje ažurnog i poštenog informisanja investitora i javnosti o poslovanju ove banke svuda bi se, sem očigledno u Srbiji, odmah postavilo.
Kao i pitanje ima li bilo koji nadzorni organ – recimo Komisija za hartije od vrednosti – mehanizme da postavi pitanje validnosti informacija o finansijskom poslovanju te banke i da, za slučaj da se dokaže njihova nevaljanost, odgovorne kazni.
Sličnu igranku država je, kažu za Danas upućeni finansijski eksperti, odigrala sa Metals bankom, koja je pravo sa A ranga među domaćim bankama pala pod prinudnu upravu.
Zbog ovakvog iznenađenja iza koga je stajalo šuplje informisanje nije kažnjen niko. Metals banka je transformisana u Razvojnu banku Vojvodine. Neke glasine da bi isti model mogao da bude primenjen na Agrobanku nisu potvrđene.
Da se pitanje kvaliteta informisanja u slučaju Agrobanke svakako može postaviti dokazuje poređenje bar tri izveštaja koje su bilo sama ta banka, bilo Narodna banka Srbije, ponudili javnosti.
Pošto Agrobanka nije na listingu Beogradske berze, nego se njenom akcijom trguje na vanberzanskom tržištu, kvartalne izveštaje o njenom poslovanju daje Narodna banka Srbije na svome sajtu.
– Trebalo bi videti da li NBS te izveštaje čisto distribuira ili postoji sistem njihove kontrole i nadzora. Ali značajno je da na svim tim kvartalnim izveštajima piše da su nerevidirani – kaže broker Sinteza Investa Nenad Gujaničić.
Prema izveštaju za drugi kvartal 2011, dakle stanje 30. 6. 2011, Agrobanka je poslovala sa neto dobiti od 1.599.020.000 dinara. Čak i ako je ovaj izveštaj baziran na poverenju u banku na koju se odnosi, dakle nerevidiran je, 23. 9. 2011. godine NBS je na svom sajtu objavila Izveštaj o kontroli banaka za drugo tromesečje prošle godine u kome je navedeno pet banaka najvećih gubitnika i pet banaka najvećih dobitnika.
Najveći gubitnici su: OTP banka Srbija (1,1 milijarda), Alpha banka (1 milijarda), Vojvođanska banka (0,8 milijardi), Marfin banka ( 0,4) i Findomestic banka (0,4). Agrobanke na ovom spisku nema.
Već i u kvartalnom finansijskom izveštaju Agrobanke, sa stanjem 30. 9. 2011, pojavljuje se gubitak od 2.273.121.000 dinara. U izveštaju o kontroli banaka za treće tromesečje prošle godine objavljenom 16. decembra 2011, NBS opet navodi pet banaka najvećih gubitaša i sada je Agrobanka ubedljivo na prvom mestu.
Prema Danasovim informacijama, Agrobanka je imala indirektne otpise – jedan je nenaplativi kredit od 14 miliona evra, na primer, navodno zamenila za hotelčić neuporedivo manje vrednosti!
Sama Agrobanka je među vestima na Beogradskoj berzi okačila 15. novembra 2011. Izjavu o planiranim rezultatima poslovanja u II polugodištu 2011. datiranu sa 7. novembar 2011, a potpisali su je predsednik i zamenik predsednika Izvršnog odbora. U toj izjavi se navodi da Agrobanka planira da okonča godinu sa pozitivnom razlikom između prihoda i rashoda o 1.555.984.000 dinara.
izvor: kamatica.com
