Godina 2011. bila je zaista burna, i za građane, i za bankare, i za političare. Čini se da se dužnička kriza malo smirila tokom praznika: berze su zatvorene, većina je firmi na odmoru.
Nemački ministar Volfgang Šojble širi čak optimizam prognozirajući da će se sledeće godine smiriti finansijska tržišta. Ističe da će, doduše, »još biti iznenađenja i napetosti, ali da Evropa sad sve to može prebroditi«.
Je li zaista tako?
Optimizam ne dele svi, pre svega jedna zemlja koja je pod posebnim nadzorom – Italija. Prema procenama glavnog ekonomiste Deutsche Banke Tomasa Majera, tokom 2012. o budućnosti Evrope odlučivaće se u Italiji, a početkom godine ta će zemlja pasti u duboku recesiju. »Ako Italija uspe pre izbora u maju 2013. izići iz krize – a to se očekuje – tada bi mogla postati primer za sve južnoevropske države. U suprotnom će se evrozona raspasti«, prognozira Majer.
To što se banke, ali i ministarstva, pripremaju za najgore nije ništa neobično. Ove je godine i nemačko ministarstvo finansija provelo nekoliko scenarija koji bi se mogli dogoditi u slučaju stečaja Grčke.
Za Grčku prognoze su jako loše. Napuštanje evrozone za Grčku više nije tabu tema, a nakon planiranih izbora 2012. postoji opasnost da će na vlast doći ekipa koja ili nije voljna ili nije sposobna nastaviti sa strogom štednjom, objašnjava glavni ekonomista Deutsche Banke. U takvoj situaciji banke se pripremaju za najgori scenario. Otvoreno o tome neće govoriti i ne želi govoriti ni jedan bankarski menadžer. Ipak, svi potajno postavljaju pitanje šta će se dogoditi ako se monetarna unija zaista raspadne. Ako pojedine zemlje napuste evrozonu, hoće li se vratiti svojim nacionalnim valutama?
Reč je o valutama zemalja koje su u poslednje vreme najviše bile u centru pažnje – Grčkoj, Portugalu i Italiji. Pri tome su banke morale primetiti da tehnička pripremljenost za novu situaciju nije toliko jednostavna. Banke su se obratile Swiftu, Društvu za svetsku međubankarsku finansijsku telekomunikaciju (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication), firmi koja od sedamdesetih godina prošlog veka ima sedište u Belgiji i dnevno objavljuje vesti o transakcijama između banaka i berzi. Banke su od Swifta htele tehničku podršku za odgovarajuće novčane kodove koji su potrebni kako bi se izgradio sistem, backup, dakle sistem koji bi pomogao u određenoj situaciji. Međutim, Swift je to odbio uz obrazloženje da bi pomoć u instalaciji takvih posebnih sistema mogla proširiti dodatne sumnje u stabilnost evra.
Ove je godine i nemačko ministarstvo finansija sprovelo nekoliko scenarija koji bi se mogli dogoditi u slučaju stečaja Grčke, a postoje dve varijante: u prvoj zemlja ostaje u monetarnoj uniji, u drugoj napuštaevro i ponovno uvodi drahmu.
Zabrinutost je posebno jaka na anglosaksonskom području jer se strahuje da bi evro uprkos merama spašavanja mogao na kraju propasti. U Wall Street Journalu je objavljeno da je centralna britanska banka uputila dopise svim važnijim britanskim bankama u kojima ih pita koliko su spremne ako propadne evro. Sličan dijalog dogodio se pre nekoliko nedeljaa i u SAD-u.
izvor: economy.rs
