Tokom aktuelne svetske ekonomske krize još jednom se potvrdilo da dolar u teškim vremenima može biti izložen pritisku, a zemlje koje ga imaju u svojim deviznim rezervama, gubicima, pa je ideja o potrebi diversifikacije deviznih rezervi i uvođenju treće svetske rezervne valute, pored dominantnog dolara i narastajućeg evra, vrlo aktuelna, kaže dr Radovan Kovačević, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Tu ulogu, kaže on, neće preuzeti zlato, mada su centralne banke širom sveta narušile višegodišnju praksu i u 2010. prvi put su više kupovale nego prodavale monetarno zlato. I Nemačka se zgranula na ideju da se njena 3.401 tona monetarnog zlata (u vrednosti od 131 milijarde evra, od ukupnih rezervi od oko 180 milijardi) koristi za spasavanje evra.
Uloga zlata je relativna, njemu se pribegava dok kriza traje, ali čim se smiri situacija, odmah se vraća, zasad ka dolaru,kaže profesor Kovačević
Specijalna prava vučenja Međunarodnog monetarnog fonda i kineski juan, međutim, imaju velike šanse.
Zemlje BRIKS (Brazil, Rusija, Indija Kina i Južna Afrika) već godinama zahtevaju reformu međunarodnog monetarnog sistema, jer su imale velike prigovore na delovanje MMFa, ali od izbijanja krize i one smatraju da je MMF ipak nužan, pa taj pritisak ka reformi sada ide više u pravcu jačanja neke treće svetske rezervne valute. To ne mora biti kineski juan. Dosta reči je bilo i o specijalnim pravima vučenja MMF-a kao rezervnoj valuti kaže Kovačević.
Ovde je važno napomenuti da u okviru MMFa već postoji radna grupa za reformu korpe valuta, koja čini specijalna prava vučenja, kao kvazi valutu te međunarodne finansijske organizacije na čijem je čelu Jerg Asmunsen, nemački funkcioner koji će od 1. januara preuzeti ulogu glavnog ekonomiste Evropske centralne banke. Rad te grupe na samim je počecima i trebalo je da u postojeću korpu uvrsti kineski juan, ali sem činjenice da se Kini još ne priznaje status tržišne ekonomije, zapelo je i kod zahteva Kine da se sem juana u korpu MMFa uvrste i valute ostalih BRIKS zemalja.
Što se kineskog juana tiče, „prema nekim analizama Svetske banke juan bi trebalo da bude treća rezervna valuta ili treći pol budućeg multivalutnog svetskog rezervnog sistema, ali ne pre 2020 – 2025. godine, a dotad bi moglo da se i dalje računa sa dolarom kao ključnom svetskom rezervom valutom kaže dr Kovačević.
On napominje da je internacionalizacija juana već počela tako što je Kina emitovala hartije od vrednosti koje glase na njenu nacionalnu valutu i već ih prodaje nekim zemljama, a kupuju ih i velike američke kompanije.
Taj je proces dakle već počeo, ali potrebno je da se ispune određene ekonomske pretpostavke, ali i strateške – da neke azijske zemlje, pa i Japan, prihvate juan kao delimičnu zamenu za dolar u svojim deviznim rezervama i lidersku ulogu Kine u azijskom regionu kaže Kovačević. On smatra da se neizvesnosti u procesu izrastanja juana do treće svetske rezervne valute, više nalaze u ovom strateškom nego u čisto ekonomskom domenu.
Na evroazijsku integraciju i inicijativu ruskog premijera Vladimira Putina, Kovačević gleda kao na deo nastojanja zemalja BRIKS da se međunarodni monetarni sistem reformiše, a tim državama, saglasno njihovoj novoj ekonomskoj snazi, da veća uloga.
Tako da eventualno objedinjavanje ili neki vid integracije treba gledati i iz tog ugla: prvo, ima svoj unutrašnji ekonomski smisao jer se širi unutrašnje tržište, a drugo uklapa se u koncept BRIKS.
Što se evra tiče i ta, druga svetska rezervna valuta sigurno ostaje u igri, smatra Kovačević.
Tu je sve neizvesno. Karte su otvorene, problemi su još u uzlaznom trendu, ali ulog je još od ranije, od 1957. godine veliki, tako da verujem da će ključne zemlje naći način da sačuvaju bar tvrdo jezgro, ako ne i svaku članicu evrozone.
Kovačević smatra da mnogo toga zavisi od razvoja situacije sa italijanskim dugom, koja je po njemu još neizvesna, ali razdvajanje evro – zone u dva koncentrična kruga po njemu je poslednja opcija koju u EU priželjkuju, mada ni to ne treba isključiti iz igre. Profesor Kovačević pre veruje da će se u slučaju eskalacije italijanskog duga obezbediti sredstva u sadašnjem Evropskom fondu za finansijsku stabilizaciju ili stabilnom fondu za ovakve intervencije koji se najavljuje od 2013. godine. Kao krajnju, ali zaista krajnju meru, smatra on, Nemci će dozvoliti da Evropska centralna banka otkupljuje masivno viškove obveznica evro – država, za šta se kategorično u evrozoni zalaže Francuska, a Nemačku pritiskaju u tom pravcu i Velika Britanija i SAD, pa i ekonomski autoriteti kakav je nobelovac Pol Krugman.
Ako bi do toga došlo, deo tereta bi na sebe preuzele države tvrdog jezgra evro – zone tako što bi tamo došlo do malo većeg ubrzanja inflacije , a na nivou evro zone do socijalizacije dugova i gubitaka, kaže Kovačević.
I najzad – dolar. Iako je američki javni dug (oko 14.000 milijardi dolara) gotovo dvaput veći od evropskog (7.800 milijardi evra), dolar ostaje neprikosnoven kao dominantna svetska rezervna valuta bar tokom sledećih desetak godina. Tako procenjuje Svetska banka, kaže dr Kovačević. A tome u prilog svedoče i dva plastična detalja:
Ne baš 100 posto, ali skoro isključivo, fakturisanje trgovinskih ugovora za sirovine, a posebno za naftu, odvija se u dolarima. Evro nije uspeo da potisne dolar u fakturisanju ovih trgovinskih ugovora za naftu čak ni u slučajevima kad naftom trguju zemlje evro – zone. I drugo, američkih hartije od vrednosti, koje se nalaze u njihovim deviznim rezervama, nisu se ni tokom krize oslobađale ni Kine ni Rusija.
izvor: rast.rs
