Ukoliko dospete u finansijske poteškoće zbog kojih ste prinuđeni da prestanete da plaćate godišnju premiju za polisu životnog osiguranja, mirovanje ugovora, kapitalizacija polise ili uzimanje predujma opcije su koje predlažu osiguravajuće kuće.
Najmanje je isplativ, kažu, raskid ugovora i otkup polise, bar dok ne istekne dve trećine trajanja ugovora o osiguranju, pošto u tom slučaju nećete dobiti ni približno onome što ste već uplatili.
U Srbiji su polise životnog osiguranja počele masovnije da se zaključuju pre tri do četiri godine. Prosečna premija je oko 500 evra godišnje, pa u poslednje vreme to često postaje stavka koje porodice ili pojedinci sa „osiromašenim“ novčanicima pokušavaju da se ratosiljaju.
Međutim, u prve tri godine su mogućnosti da se neko odrekne ove vrste štednje za starost i osiguranja za sebe ili bližnje – prilično ograničene. Tek nakon dve, a češće tri godine polisa se može otkupiti, ali to ne znači da će osiguranik dobiti novac koji je uplatio: u prvim godinama trajanja osiguranja kompanija rezerviše sredstva, te od premije odbija za provizije i druge troškove poslovanja. Tako, osiguranik koji je godišnje uplaćivao recimo hiljadu evra, u četvrtoj godini može da obavi otkup polise za hiljadu evra iako je dotad uplatio tri hiljade evra.
“Najnepovoljnija odluka za osiguranika je da otkupi ugovor. Preporučljivije je kapitalizovati polisu, što je moguće već posle jedne desetine isteka ugovora. Tada se smanjuje osigurana suma, ali i dalje postoji pokriće i osiguranik nastavlja da štedi, i u bilo kom trenutku može da nastavi da plaća“, kaže za magazin “Sve o osiguranju” Kristof Cetl, predsednik UO Grawe osiguranja u Srbiji. To praktično znači da dotad uplaćena premija postaje osigurana suma, koja se, sa pripadajućom dobiti, isplaćuje nakon isteka osiguranja.
Pre nego što odluče da raskinu ugovor o osiguranju, građani bi trebalo da razmisle šta je tačno ono čega žele da se odreknu, pa tek onda da odluče šta će prestati da plaćaju, savetuje Boris Milošević, direktor prodaje Merkur osiguranja. Primera radi, mešovito osiguranje života obuhvata rizik od smrti ali se osigurana suma isplaćuje i za slučaj doživljenja. „Ako se osiguranik odrekne pokrića za slučaj doživljenja koje je vid štednje za starost, polisa koja košta recimo 1.500 evra godišnje na period od 20 godina biće znatno niža“, objašnjava on.
Pre donošenja konačne odluke, važno je javiti se svom agentu prodaje, jer postoji mogućnost da se premija smanji, da se prolongira rok plaćanja, a moguć je i period mirovanja polise bez smanjivanja osigurane sume, napominje Milošević.
Još jedna opcija koja osiguraniku stoji na raspolaganju, takođe od treće godine trajanja ugovora, je uzimanje predujma odnosno pozajmice. Ona se kreće do 80 odsto otkupne vrednosti u Grawe i do 90 odsto u Merkur osiguranju, i u Grawe osiguranju košta osam odsto godišnje: ako je otkupna vrednost 1.000 evra (u slučaju da su dotad uplaćene tri premije od po 1.000 evra), predujam je 800, odnosno 900 evra. On se može odbiti od osigurane sume kad dođe vreme da se ona isplati (što nije preporučljivo jer za sve te godine ide kamata) ili vratiti u toku trajanja polise.
Šta se sve plaća
Polisu životnog osiguranja bolje je plaćati odjednom nego na rate, jer je za mesečno plaćanje premije doplatak šest odsto, za kvartalno četiri i za polugodišnje dva odsto. Nakon isteka polise državi se plaća porez od deset odsto na razliku između uplaćene i isplaćene sume.
izvor: sveoosiguranju.rs
