Većina Grka zalaže se za vladu nacionalnog jedinstva, a njih 80 odsto želi da zemlja ostane u zoni evra, pokazala su istraživanja.
Dva istraživanja, sprovedena početkom sedmice nad uzorkom od 1.000 ljudi, potvrđuju rekordnu sklonost Grka ka evru.
Uprkos strogim merama koje su u protekle dve godine nametnuli strani kreditori –između 78 odsto i 81 odsto Grka zalaže se za ostanak zemlje u zajedničkoj evropskoj valuti, dok povratak drahmi želi između 11 i 13 odsto.
Ugledni nemački ekonomski stručnjak Hans-Verner Sin, sa druge strane, poručuje Grcima da bi bilo najbolje kad bi ta zemlja napustila evrozonu i ponovo uvela drahmu. “Uz evro Grčka nikada neće doći na zelenu granu”, kaže on.
Sin dodaje da bi “nova drahma u kratkom roku izgubila na vrednosti, ali to bi pomoglo Grčkoj da ponovo postane konkurentna. Dogodilo bi se lokalno nevreme, ali bi onda opet zasijalo sunce”.
Nova Vlada dogovorena, bez Papandreua
Nova grčka koaliciona vlada položiće zakletvu tokom sledeće sedmice, ukoliko sve bude bilo po planu, kaže portparol grčke vlade Ilijas Mosijalos i dodaje da je u pitanju “istorijski dan za Grčku”.
Premijer Jorgos Papandreu i lider opozicije Antonis Samaras, naime, postigli su dogovor o formiranju prelazne koalicione vlade, na čijem čelu se neće nalaziti Papandreu.
Grčka mora i da sprovede oštre mere štednje – poveća poreze i smanji penzije i plate, zbog čega je pala podrška vladi u javnosti, ali i u parlamentu. Ta zemlja od maja 2010. preživljava zahvaljući paketu međunarodne pomoći od 110 milijardi evra. Ali zbog ozbiljnosti krize bio je potreban drugi paket pomoći, pošto Atina ne može pod povoljnim kamatama da pozajmljuje novac na međunarodnom tržištu.
Prelazna vlada bi trebalo da potraje bar šest nedelja, pošto do tada treba da bude ratifikovan i realizovan najnoviji sporazum o pomoći EU.
Evropska unija je prethodno Grčkoj dala rok od 24 sata da obrazloži na koji način će formirati novu vladu koja bi primenila sporazum o drugom paketu evropske pomoći, koji je postignut 27. oktobra. Grčka bi njime dobila još 130 milijardi evra pomoći, a banke bi otpisale 50 odsto grčkog duga što je otprilike još 100 milijardi evra.
Kriza u Grčkoj je naglo zaoštrena kada je Papandreu 31. oktobra saopštio da želi da se o poslednjem dogovorenom paketu pomoći sa EU, koji je postignut četiri dana ranije, građani izjasne na referendumu.
To je izazvalo negodovanje u zemljama evrozone i kolebanja na finansijskim tržištima, a lideri Francuske i Nemačke u sredu poručili da bi građani, ukoliko bude bilo referenduma, mogli samo da se izjašnjavaju o tome da li će zemlja ostati u evrozoni ili ne.
Oni su na sastanku u Kanu, kome je prisustvovao i Papandreu, kazali da Grčka neće dobiti osam milijardi evra pomoći iz paketa vrednog 100 milijardi evra sve dok neizvesnost u zemlji ne bude okončana.
Grčki politički lideri dva dana su pokušavali da postignu dogovor o stvaranju prelazne vlade kojom bi se prevazišla politička kriza i sprečio bankrot prezadužene zemlje koji bi mogao uslediti ako Grčka ne prihvati sporazum o pomoći koji su ponudili evropski lideri. Toj zemlji je u budžetu ostalo novca za još svega pet nedelja.
izvor: B92
