Uskoro će i građani Srbije moći legalno da kupuju hartije od vrijednosti u inostranstvu.
Do sada, naime, zakon nije omogućavao građanima da imaju otvorene račune na svoje ime u drugim zemljama. Novom odlukom Narodne banke Srbije, koja je još u formi nacrta, i „običnim ljudima“ omogućava se da kupuju strane državne obveznice. Pitanje je, međutim, koliko će takva investicija biti isplativa.
– Ovom odlukom prilično je sužen izbor dužničkih hartija u koje mogu da investiraju domaći građani, pošto je riječ o hartijama sa najvišim kreditnim rejtingom. Samim tim, to znači da su i prinosi izuzetno niski, pošto hartije koje imaju visok kreditni rejting imaju i najniže prinose – objašnjava za „Novosti“ Nenad Gujaničić, glavni broker „Sinteza invest grupe“.
Podaci sa svjetskih tržišta pokazuju da su prinosi značajno niži na državne obveznice zemalja koje imaju najviši kreditni rejting. Tako je godišnji prinos na državnu obveznicu Njemačke i SAD 2,07 odsto, Francuske tri odsto, a Japana svega jedan odsto. Po ovom principu, ubjedljivo su najsigurnije obveznice Švajcarske, sa prinosom od 0,95 odsto.
S druge strane, državna obveznica prezadužene Grčke nosi godišnji prinos od čak 28,23 odsto
Da li je kupovina hartija stranih država isplativa pokazuju i ovdašnje kamate na štednju u stranoj valuti. Trenutno, kamatne stope na oročenu štednju u evrima iznose do šest odsto na godišnjem nivou, što je više u odnosu na ono što nude obveznice država koje važe za „sigurnije“.
Grčki zapisi
Izuzetno visok procenat prinosa, od čak 28 odsto pri kupovini grčkih zapisa, pokazuje da je riječ o izuzetno rizičnom ulaganju. Ovdašnji tržišni analitičari na pitanje ko kupuje državne obveznice Grčke odgovaraju: „Niko. Prinos preko 20 odsto kazuje da je država više nego bankrotirala“.
izvor: novosti.rs
