Poslovanje banaka u Srbiji opterećuje visok procenat teško naplativih kredita, ocenio je danas Odbor Privredne komore Srbije (PKS) za bankarstvo i osiguranje.
Predsednik tog odbora Vladimir Čupić je rekao da “loši krediti” u bilansima banaka, prema podacima Narodne banke Srbije, učestvuju u ukupnim sa 18,6 odsto i ukazao da taj procenat raste.
Procenat “loših kredita” u Srbiji je daleko najveći u regionu, ocenio je on i istakao da će, ako se ne reši, taj problem dovesti do smanjenja kreditne aktivnost banka i povećanja kamata.
Čupić je ocenio da je dobro to što raste broj investicionih kredita i istakao da je dodatno stabilizovalo tržište to što stižu krediti Evropske investicione banke i Evrpske banke za obnovu i razvoj.
Krediti tih međunarodnih finasijskih institicija su, kako je naveo, pomogli da efekti krize budu znatno ublaženi.
Čupić je ocenio da se novi talas krize nije “direktno preneo” u Srbiju, i istakao da u Srbiji posluju i banke iz nekih evropskih zemalja koje nisu pogođene krizom.
Članovi Odbora su naveli da na poslovanje banka negativno može uticati namera Narodne banke Srbije (NBS) da poveća “rezervisanje po osnovu kredita”.
“Povećanje rezervisanja će imati jako negativni uticaj” na poslovanje banaka, ocenio je zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović.
Ističući da su banke u Srbiji dobro kapitalizovane, Petrović je ocenio da je teško očekivati da će banke čiji su vlasnici stranci, od centrala dobiti novac za dokapitalizaciju.
Petrović je rekao da NBS “danas bankama imobiliše dve do dve i po milijarde evra” na osnovu obavezne devizne rezerve i predložio da centralna banka na taj novac počne da plaća kamatu. “Srbija u tome ne bi bila izuzetak, jer se to radi u nekim zemljama koje imaju propisane visoke rezerve”, rekao je on.
izvor: kamatica.com
