Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović upozorava da je rast penzija i plata u javnom sektoru ozbiljno opteretio budžet i da se javni dug značajno približio zakonski definisanoj granici od 45 odsto bruto društvenog proizvoda. Do kraja ove godine ostaće ispod te granice, ali već naredne godine postoji opasnost da se otrgne kontroli, ukazao je Petrović u razgovoru za Novosti.
Mnoštvo uslova i “ako”, prema njegovim rečima, svedoči da smo “na oštrici žileta”. Ili će država naći načina da smanji minus u narednoj godini za oko 80 milijardi dinara i podigne privrednu aktivnost, ili ćemo doći u situaciju da niko neće ni da nam pozajmi novac.
On ipak navodi da postoje šanse da se spreči ulazak u dužničku krizu, ako u narednoj godini budžet bude štedljiviji, pa, umesto sadašnjih 4,5 odsto, minus državne kase bude zaista 3,9 odsto BDP-a. Uz uslov da kurs dinara ostane stabilan, a narednu godinu završimo sa bar tri odsto rasta privredne aktivnosti, od 2014. godine javni dug bi počeo da pada.
Petrović je ukazao i da je važno da lokalne samouprave, posle primene Zakona o decentralizaciji koji je napravio određen jaz u budžetu, dodatne prihode koje će dobiti zaista utroše u otvaranje radnih mesta, a ne u tekuću potrošnju.
Komentarišući smanjenje kapitalnih izdataka, a povećanje tekuće potrošnje u rebalansu budžeta, Petrović je naveo da smanjenje kapitalnih rashoda u rebalansu nije ekonomski poželjno, ali da postoji nekoliko argumenata koji to mogu delimično opravdati.
Prvo, ne odustaje se od strateški bitnih projekata kao što su Koridor 10, obilaznica oko Beograda ili izgradnja mosta Zemun – Borča. Takođe, jasno je da se planirani nivo kapitalnih investicija ne bi ostvario do kraja godine i bez rebalansa. Naime, na nivou Republike, izvršenje kapitalnih rashoda za prvih osam meseci iznosi 9,9 milijardi dinara, što je svega 26 odsto planiranih godišnjih rashoda. U ovom segmentu stvari moraju da se menjaju, jer je jasno da bi privrednu aktivnost podstakle kapitalne investicije samo ukoliko im je godišnji rast oko pet odsto, a ove godine on će biti blizu 3,5 odsto bruto društvenog proizvoda.
izvor: novosti.rs
