Kompanije koje se mogu povezati s oligarhom Jevgenijem Prigožinom dobile su od 2011. najmanje 5.393 ugovora s ruskom vladom vrijedne više od 209 milijardi rublji (3,2 milijarde dolara), pokazuje istraga Karent tajma i antikorupcijskog portala Municipalni skener, piše Radio Slobodna Evropa (RSE) na engleskom.
Većina ugovora je zaključena za obezbjeđivanje hrane i drugih usluga vojnim jedinicama, ali su Prigožinove kompanije takođe radile ketering za škole i zdravstvene ustanove.
Pravi broj ugovora mogao bi biti dosta veći, dijelom zato što je Prigožin napravio neprozirnu mrežu vlasništva koja otežava praćenje svih njegovih aktivnosti, a dijelom zato to je 2017. premijer Dmitrij Medvedev objavio vladinu odluku koja je omogućila agenciji za snabdjevanje vojske Voentorg i njenim podružnicama da prikriju informacije o svojim tenderima iz razloga nacionalne bezbjednosti.
Državni ugovori kompanija povezanih sa Prigožinom
Postoje pokazatelji, u formi sudskih i drugih bilješki, da su neke Prigožinove kompanije obezbjeđivale usluge vojnim jedincima, iako nije bilo javno objavljenih tendera. Nekoliko kompanija povezanih s Prigožinom, uključujući MTC, Pišćevik, Obšćepit, Merkurij i ASP, navedno je na sajtu Voentorga kao “partnerske” organizacije.
Potpunije informacije o kompleksnim vezama tih kompanija s Prigožinovim poslovnim carstvom mogu se naći u izvještaju Karent tajma medijskog projekta na rukom jeziku koji vodi RSE u saradnji s Glasom Amerike.
Poznati saradnici
Mnoge kompanije su u vlasništvu Prigožinovih poznatih saradnika ili oni njima upravljaju, dok druge imaju zajedničku adresu ili kontakt informacije s Prigožinovim carstvom. Nekoliko njih angažuje istu advokaticu, Irinu Medved, da ih predstavlja u sporovima s Ministarstvom odbrane ili drugim vladinim agencijama.
Ministarstvo odbrane je 2017. tužilo Voentorg zbog navodnog kršenja ugovora. Firme Pišćevik, Kolektiv-Servis, Obšćepit, MTC i Merkurij su umiješane u taj slučaj kao treće strane i sve njih je, prema sudskim dokumentima, predstavljala advokatica identifikovana kao K.V. Škodkina.
Profesor Sanktpeterburškog finansijskog univerziteta Sergej Černjih rekao je za Karent tajm da takve veze mogu biti slučajnost, ali da takođe mogu ukazivati na povezanost kompanija što bi trebalo da privuče pažnju agencija za nadzor finansija.
Toksična priroda
Karent tajm je tražio od dvojice finansijskih stručnjaka da ispitaju kompleksnu mrežu međuveza Prigožinovih kompanija. Nijedan od njih nije pristao da govori pod svojim imenom, a jedan je rekao: “S obzirom na toksičnu prirodu gospode o kojoj pričamo, pristajem jedno da budem identifikovan kao poslovni izvor”.
“To je klasičan sistem”, rekao je jedan od stručnjaka. “Dvije ili tri strukture se nadmeću na jednom tenderu. Posjedujete ih sve. Dobijate ugovor s minimalnim naporom… Mada ponekad možete vidjeti da rivalske kompanije imaju jednu adresu, jednog direktora, jednu email adresu. To je stari sistem – korišćen je 1.000 puta i biće korišćen još 1.000 puta.”
Karent tajm je poslao listu pitanja Prigožinovoj glavnoj kompaniji Konkord menadžment sa zahtjevom za komentar o istrazi. Kompanija je odgovorila da nema obavezu da odgovori Karent tajmu i da pitanja “nisu od javnog značaja”.
U saopštenju kompanije je citiran Prigožin, kako kaže – da je novinar Karent tajma Timur Olevski “malo, prljavo kopile… i nećemo odgovoriti na njegova pitanja”.
Prigožin (58) ima bliske lične veze s predsjednikom Vladimirom Putinom i nazvan je “Putinov kuvar” zato što su njegove kompanije obezbjeđivale usluge keteringa za događaje u Kremlju.
On i tri povezane kompanije su optuženi u SAD zbog sumnje da su sprovodili napore Kremlja da utiče na predsjedničke izbore 2016. u korist Donalda Trampa. Za njega se vjeruje da kontroliše Agenciju za istraživanje interneta (Internet Research Agency), poznatiju kao “sanktperburška fabrika trolova”, i koja je povezana s brojnim kampanjama dezinformisanja na društvenim medijima protiv američkih i evropskih kompanija. Takođe se vjeruje da kontroliše privatnu vojnu kompaniju Vagner koja je obezbjeđivala plaćenike i druge usluge na istoku Ukrajine, u Siriji, Africi i drugim mjestima.
On je meta sankcija SAD zbog navodne uloge u podržavanju ruske aneksije ukrajinskog regiona Krima 2014. i vojne podrške Moskve separatističkim formacijama u djelovima istoka Ukrajine.
Rođen u Lenjingradu 1961, Prigožin je osuđen zbog pljačke i dobio je uslovnu kaznu 1979. Zbog pljačke, prevare i organizovanja prostitucije 1981. je dobio 12 godišnju kaznu zatvore. Ostatak te decenije je proveo u zatvoru. Poslije izlaska počeo je karijeru u poslovima s hranom, otvorivši mrežu štandova za hot dogove u Sankt Peterburgu.
(Radio Slobodna Evropa)
