Sve što smo morali da znamo o Fejsbuku prikazano je u filmu iz 2010. Kada sam prvi put gledao “Društvenu mrežu”, navijao sam za Marka Zakerberga da nadmaši one koji su ga zadržavali. Nije li došlo vrijeme da autsajderi pobijede establišment?
Kada sam nedavno ponovo pogledao film, shvatio sam da su se moje simpatije promijenile. Osam godina (i mnogo izvinjenja) kasnije, “Društvena mreža” ima potpuno drugačije značenje.
Pogledajte je ponovo i sjetićete se da Zakerberg u početku svoju tvorevinu nije opisivao frazama da je njena “društvena misija da učini svijet otvorenijim i povezanijim”, što sada često govori.
Njegovo putovanje počelo je sa zajedljivim sajtom Facemash.com, gdje je on pozivao svoje kolege sa Harvard koledža da rangiraju žene u kampusu na osnovu njihovog izgleda.
Film je malo slobodnije predstavio neke činjenice, ali je “Društvena mreža” zasnovana na stvarnim događajima. A njeno predstavljanje tehnološkog magnata kao nekog ko je više zainteresovan za razvoj svoje kreacije nego za to koga bi mogao da povrijedi, izdržalo je test vremena.
Prije osam godina, mislio sam da sam pogledao teške lekcije koje je naučio jedan 19-godišnjak. Ove godine, vidio sam početak šablona koji je postao previše poznat.
A on ide ovako. Nešto loše se dogodi na Fejsbuku (na primjer, miješanje Rusije u američke izbore ili podsticanje etničkog čišćenja u Mjanmaru). Kada ga pozovu na odgovornost, Zakerberg ili neko drugi iz kompanije obeća da će biti bolji. A kada ljudi na to zaborave, sve se ponovo dogodi.
Takav šablon se ponovio nedavno kada je istraga Njujork tajmsa otkrila bezobzirne pokušaje Fejsbuka da prebaci krivicu na druge i potkopa svoje kritičare nakon što je otkriveno da je kompanija omogućila širenje dezinformacija tokom kampanje za američke predsjedničke izbore 2016.
Fejsbuk je odgovorio defanzivno. “Realnost vođenja kompanije od preko 10.000 zaposlenih je da ne znate sve šta se dešava”, rekao je Zakerberg.
To je šokantno objašnjenje za sve koji su poverovali njemu i njegovoj zamenici Šeril Sandberg da će više kontrolisati svoju mrežu.
Ništa nije moglo da bude suprotnije njihovim obećanjima o transparentnosti od Tajmsovog otkrića da je kompanija angažovala firmu Definers Public Affairs.
Kao dio rada za Fejsbuk, firma je pustila glasine da liberalni politički donator Džordž Soros stoji iza koalicije koja kritikuje Fejsbuk.
Vijesti o toj kampanji pojavile su se kada je otkriveno da je Fejsbuk jedna od društvenih mreža koje su širile lažne memove opisujući Sorosa kao finansijera “migrantskog karavana” koji američki predsjednik Donald Tramp naziva prijetnjom po nacionalnu bezbjednost.
Soros nije direktno finansirao koaliciju iako je davao novac nekim njenim članicama, pokazali su podaci njegove neprofitne organizacije Fondacija za otvoreno društvo.
Pa šta i da je Soros pomagao grupi? Ljudi svih političkih ubjeđenja izrazili su zabrinutost zbog Fejsbukove moći.
On je 2011. finansirao istraživanje u vezi s tim kako se Fejsbuk koristi za širenje antiimigrantskih i često etnocentričnih poruka desničarskog populizma u Evropi.
Soros je takođe podržao StopFake.org, grupu koja je 2014. počela da ukazuje na ruski propagandni rat na društvenim medijima protiv Ukrajine, kao i na neuspjeh Fejsbuka da se izbori sa time. To je trebalo da posluži kao upozorenje, ali je ovde prošlo neprimijećeno do kraja 2016.
U finalnoj sceni “Društvene mreže” advokat savjetuje Zakerberga da postigne vansudsko poravnanje sa ljudima koji su ga optužili za prevaru.
Te 2010. sam znao da će uraditi baš to. Ali sam pogrešno razumio razlog. Nije to uradio zbog ispravne stvari. Već da bi mogao da nastavi dalje, bez prepreka i ometanja.
Prije odjavne špice, Fejsbuk iznova refrešuje ekran svog laptopa – signal u retrospektivi da će se istorija ponoviti.
Džim Rutenberg
Izvor: Nedeljnik.rs
