Kriptovalute – prevara, ili srećna budućnost

Kao što su čelik, nafta i razvitak infrastrukture otvorili put nastanku prvih automobila, tako su internet i napredni softveri začeli jednu potpuno novu eru u svijetu finansija pod imenom kriptovalute.

Kriptovaluta (cryptocurrency) jeste digitalna, virtuelna valuta koja se zasniva na kriptografiji i koja se programira takozvanim blokčejn sistemom. Od formalne definicije novca kriptovaluta odstupa time što za sada ne predstavlja sredstvo skladištenja vrijednosti. Iako i novac (tzv. fijat valute) gubi na vrijednosti zbog inflacije, i dalje se smatra bezbjednijim načinom raspolaganja kapitalom od kriptovaluta, što se tiče same devalvacije vrijednosti na tržištu. Kriptovalute su uglavnom spekulativnog karaktera i na tržištu su prihvaćene od pojedinih trgovaca kao sredstvo razmjene i računanja vrijednosti. Riječ „kripto“ dolazi od kriptografije ili šifrovanja, što predstavlja nauku koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija. Kriptografija se koristi za verifikaciju transakcija i obezbjeđivanje komunikacije maskiranjem informacija i provjerom izvora samih informacija. Time se mogućnost malverzacije i eventualnog hakerskog upada u sistem smanjuje na minimum. Danas postoji nešto više od sedamsto kriptovaluta. Sve imaju svoj blokčejn sistem i takozvanu fiksnu monetarnu ponudu. To znači tačno određeni broj kojna (coin) — novčića koji predstavljaju mjernu jedinicu svake kriptovalute i koji će na kraju procesa proizvodnje biti pušteni u promet. Još jedan element bitan kod kriptovaluta jeste njihova „težina izrade“ (difficulty increase). Što više proces proizvodnje odmiče, to je računarima i procesorima teže da „izrudare“ nove kojne, jer su i sami matematički algoritmi zahtjevniji i potrebno je više vremena da se dođe do konačnog rješenja.

Podjela kriptonovca

Osnovna podjela kod kriptovaluta se zasniva na činjenici da li određena valuta pripada decentralizovanom ili centralizovanom blokčejn sistemu.

Kod decentralizovanih sistema, takozvanih sistema „isti sa istim“ (peer to peer), podrazumijeva se da je svaki računar integralna radna jedinica bez autorizacije sa bilo kakvom centralom. Za ovakve sisteme važi pravilo da iza njih ne stoji banka, vlada neke zemlje ili pojedinac, već samo i jedino mreža korisnika i trgovaca, gdje se na osnovu zakona ponude i tražnje na tržištu kotira i sama cijena jednog kojna. Jedan od bitnih elemenata ovog sistema jeste anonimnost pri transakcijama, gdje se svaka pojedinačna transakcija emituje na mreži i svi korisnici imaju uvid u izvršenje i validnost same transakcije u takozvanom sistemu „proof of work“ (dokaz rada/aktivnosti), ali ne i personalno ko je kome poslao i gdje se nalazi određen broj kojna. Svaka transakcija se odigrava uz pomoć digitalnog potpisa korisnika, privatnog i javnog ključa kao i kombinacije same transakcione poruke, što čini bilo kakvu vrstu falsifikovanja značajno težom. Parola koju izazivaju ovakve kriptovalute bila bi „svi imaju kontrolu, a niko nema moć“. Najpoznatije kriptovalute sa ovakvim načinom proizvodnje su: bitkojn, etereum, ripl, lajtkojn, monero…

Što se centralizovanih sistema tiče, iza njih obično stoji određena grupa ljudi (menadžment), koji svojim kredibilitetom i ozbiljnošću garantuju uspjeh kriptovalute. U većini slučajeva, kod ovakvih sistema identitet osobe koja poseduje valutu je poznat putem „prepoznaj svog kupca“ — procedure KYC (know your customer). Time se izbjegava mogućnost zloupotreba i porijekla novca je je moguće provjeriti i uvesti kriptovalutu u legalne tokove poslovanja i oporezivanja. Najpoznatiji primjer ovakve kriptovalute je vankojn.

Oba sistema, decentralizovani i centralizovani, imaju svoje prednosti i mane, i u zavisnosti od trenutnog stanja na tržištu, adekvatnim momentom ulaganja u određenu kriptovalutu, može se izvući profit, kao što se može i izgubiti. Osnovni parametri pri odlučivanju ulaganja u određenu kriptovalutu jesu: konačan broj kojna koji će biti pušten u opticaj, vrijednost tržišne kapitalizacije kriptovalute, stabilnost u određenom periodu, sigurnost skladištenja kojna, broj korisnika i trgovaca koji su prihvatili tu kriptovalutu kao sredstvo plaćanja, renome istih tih trgovaca, menadžment kompanije (ako postoji), podrška stručne javnosti i usaglašenost sa pravnim regulativima zemalja koje su ih prihvatile kao takve.

Današnja najveća globalna bitka u svijetu kriptonovca jeste koja će se to prva kriptovaluta naći na zvaničnim svjetskim berzama i koja će omogućiti najveću moguću pristupačnost i način korišćenja „običnom“ čovjeku. Za sada nijedna kriptovaluta nije izašla na bilo koju zvaničnu berzu i sve transakcije se obavljaju preko privatnih sajtova.

Šta nam donose kriptovalute?

Bankarstvo i ekonomiju 21. vijeka karakterisaće inovativnost banaka i pojedinaca u smislu prepoznavanju trendova i potreba za formiranjem nečeg jednostavnog i maksimalno dostupnog krajnjim korisnicima. Baš kao što je Fejsbuk svojom jednostavnošću nadmašio Majspejs, ili kao što je Gugl preuzeo ulogu Jahua, tako se i u svijetu finansija traži jedan praktičniji sistem. S tim u vezi, nastanak kriptovaluta može se označiti kao dolazak novog globalnog bezgraničnog sistema bez posrednika i skupih interkontinentalnih transakcija. Nakon internet bankinga i mobilnog bankinga dolazi novi vid transakcija u bankarstvu — „digital banking“ (digitalno bankarstvo).

Kao jedan od najbitnijih razloga nastanka samih kriptovaluta smatra se prevaziđenost novca u smislu njegovog doštampavanja bez pokrića, mogućnosti falsifikovanja zahvaljujući današnjoj tehnologiji koja je dostupna, kao i sve skuplje proizvodnje. Kriptovalutama nije potrebna tolika infrastruktura u vidu filijala i ekspozitura i svaka platna procedura se odigrava izuzetno brzo i bez posrednika. Nemogućnost falsifikovanja kriptovaluta upravo zbog njenog kompleksnog načina nastanka, predstavlja još jednu bitnu komparativnu prednost u odnosu na svež novac.

Godišnje provizije samo na transfer novca između fizičkih i pravnih lica iznose 22 triliona dolara. To je ogroman novac koji završava u rukama kompanija poput „Vestern juniona“ i ostalih transakcionih sistema.  Najveći priliv  sredstava iz razvijenih zemalja ka zemljama u razvoju nisu direktne strane investicije, niti strana pomoć, iako se o njima najviše priča, već doznake. Digitalni novac bi nam omogućio značajno brže i jeftinije transakcije, što se uz postojeće tehnologije smatra neminovnošću u budućnosti. Jedna od ideja vodilja kriptonovca bila je i da bankarski sistem približi onima koji su potpuno van njega. Čak preko 30 odsto svjetske populacije živi bez pristupa bankovnog sistema. Uključivanjem te ciljne grupe u privredu i ekonomiju pomoću nezavisne mreže povećala bi se i mogućnost porasta globalne ekonomije.

Kako je nastala prva kriptovaluta?

Začetnik u svijetu kriptonovca je sada već dobro poznat bitkojn. Bitkojn je 2009. godine stvorila nepoznata osobe pod pseudonimom Satoši Nakamoto, a tek ove godine je otkriveno da je u pitanju bio Australijanac Krejg Rajt.

Bitkojn je kao pionir digitalnog novca uveo svoj revolucionarni blokčejn sistem. U početku je „rudarenje“ novčića bilo dostupno entuzijastima, takozvanim „ranim usvajačima“ tehnologije sa programerskim znanjem koji su i počeli proces „otkopavanja“. Kasnije su se priključili i svi drugi interesenti koji su uložili u procesorske aparate i električnu energiju da bi „izrudarili“ bitkojne. Bitkojnov blokčejn sistem je programiran da izradi 21 milion novčića a procjena je da posljednji bitkojni neće biti „izrudareni“ pre 2140. godine. Danas se bitkojni rudare uglavnom u takozvanim rudarskim basenima (mining pools). To su skladišta računara sa ogromnom procesorskom moći, koji su u većini slučajeva raspoređeni na mjestima gdje struja nije skupa, jer u protivnom se proces ne bi isplatio zbog velikih troškova za električnu energiju. Najvećim dijelom bitkojn se danas „iskopava“ na teritoriji NR Kine. Sistem rudarenja bitkojna funkcioniše na osnovu dokaza o radu (proof of work). Taj sistem daje mogućnost onome ko prvi dođe do adekvatne kombinacije za rješavanje algoritma i pravo da zahvaljujući „radu“ dobije svoje bitkojne.

Dakle, nagrada u kojnima direktno je proporcijalna radu koji se uloži za otkopavanje blokova. Dobijeni kojni mogu se odmah prodati na tržištu i prebaciti u fijat valute. To predstavlja vid opasnosti za bitkojnovu mrežu. Samim tim smišljen je napredniji uslov za čuvanje kojna koji bi nametnula mreža. Taj sistem se zove dokaz o ulogu (proof of stake). Naime, ovaj sistem predstavlja ograničenje prema „rudarima“ utoliko što osoba koja „otkopava“ bitkojne mora da ima određenu količinu kojna — na primjer 1 odsto — da bi teoretski i dobila maksimum 1 odsto od bloka koji se iskopava. Što se više investira u portfolio u kojnima, to se potencijalno može veća zarada i ostvariti. Na taj način, favorizuju se oni koji posjeduju veću količinu uloga, što bi opet moglo da dovede do opasnosti po mrežu. Potencijalno najbezbjedniji sistem možda bi bio mješavina ove dvije verzije zaštite.

Blokčejn (blockchain) sistem — druga generacija interneta

U pozadini ideje o kriptonovcu krije se ono što se po svim karakteristikama koje donosi može nazvati revolucijom u svijetu interneta — blokčejn (blockchain). Sam naziv tehnologije — blokčejn, bi mogao da se prevede kao lanac blokova. Naziv dolazi od „chain“ što predstavlja lanac transakcija ili podataka objavljenih na jednoj javnoj platformi u periodu od, na primjer, deset minuta. Nakon tih deset minuta se transakcije formiraju u blokove (blocks) koji se jedan na drugi konstantno nadograđuju iznova i iznova blokovima sa novim podacima i cijeli sistem je enkriptovan.

Nezvanična definicija ovakve tehnologije mogla bi da glasi: Blokčejn tehnologija je decentralizovana, javno dostupna baza podataka na kojoj se nalaze registri sredstava i transakcija u takozvanoj „peer to peer“ mreži koju pokreću globalno povezani računari, bez upliva bilo kakvih državnih institucija ili moćnih korporacija/ljudi. Može se reći i da je ova tehnologija jedan otvoreni vid infrastrukture sa mnogobrojnim i raznovrsnim podacima koje sadrži. Za razliku od prve generacije interneta koji se naziva internetom informacija, druga generacija interneta biće internet vrijednosti. Na ovakvom sistemu moći će da se skladište i razmjenjuju elementi i stvari sa vrijednošću. Na primjer, podaci o posjedovanju imovine, novca (u vidu kriptovaluta ili digitalizovanog novca), intelektualne svojine, umjetnosti, fotografija i mnogih drugih vrednih stvari. Ukoliko ovakav sistem zaživi, niko više neće moći tako lako da preuzme nečiju imovinu bilo gdje u svijetu, upravo zato što je ona registrovana na jedinstvenoj mreži. Takođe, postoje i potencijalni načini formiranja digitalnih ugovora, potpisa, akcija i obveznica. Smanjuje se papirologija, izbacuje se pečatiranje, čekanje u redovima, procedure koje se nameću od strane institucija i na taj način uz pomoć ljudi i poverenja kreira novi sistem.

Koliko i gdje se danas primjenjuje plaćanje kriptonovcem?

Plaćanje kriptonovcem danas se prihvata od strane mnogih pravnih lica na tržištu. Međutim, činjenica je da se decentralizovani kriptonovac, koji se pojavio sa dobronamernom idejom sistema bez posrednika i sa apsolutnom privatnošću, danas, zahvaljujući zloupotrebi, pretvara u izvitopireni platni sistem. Kriptonovcu prijeti da se pretvori u glavnog posrednika u finansiranju, prometu i prodavanju najrazličitije nelegalne robe koja postoji na internetu. Nadaleko poznati i ozloglašeni dio interneta — duboki internet (Deep web), i njegov najmračniji dio — mračni internet (Dark web), zapravo funkcionišu isključivo zahvaljujući bitkojnu, ali i drugim valutama koje omogućavaju anonimnost transakcija. Uz pomoć specijalizovanih pretraživača dospijeva se na ovaj dio interneta, za koji mnogi ljudi ne znaju da postoji. Tu se mogu naći mnogobrojne nelegalne aktivnosti i roba koje se na tom crnom tržištu može kupiti isključivo kriptovalutama. Bitcoin drži 86 odsto cjelokupnog tržišta decentralizovanog kriptonovca. Nije ovo jedini podatak o zloupotrebi bitkojna i ostalih kriptovaluta. Postoje značajne indicije da su teroristički napadi u Parizu i Briselu bili finansirani bitkojnima. Mogućnost brzog i anonimnog transfera novca očigledno veoma odgovara za transakcije novca među teroristima.

Međutim, postoji i mnogo primjera druge strane priče što se tiče finansiranja i korisnosti anonimnosti. Jedan, po nekima, dobar primjer može biti pokretanje sajta „sci-hub“ (čvor nauke), koji omogućava besplatan pristup naučnim člancima, bez plaćanja pretplate časopisima. Osnivač sajta je Aleksandra Elbakijan, koja smatra da bi omogućavanje širenja naučne istine i tekovina civilizacije trebalo da bude dostupna svim istraživačima. Ovaj sajt se finansira dobrovoljnim donacijama upravo bitkojnom, jer se sajt i njegov sadržaj smatra nelegalnim, i baš zato se radi zaštite identiteta ovim putem i finansira.

Budućnost kriptonovca?

Džon Krajan, izvršni direktor Dojče banke, je na svjetskom ekonomskom samitu u Davosu izjavio da je novac skup za proizvodnju i neefikasan, i da će u narednih desetak godina biti u određenoj mjeri zamenjen „efikasnijim sredstvima“. Pod efikasnijim sredstvima mislio je upravo na „FinTech“ (Financial and Technology) — spoj finansija i tehnologija, što zapravo predstavlja digitalizaciju novca i povećanje brzine protoka transakcija. Samo ove godine, u ovaj vid naprednog bankarstva uloženo je preko 2,5 milijardi dolara. Treba imati na umu da banke sve više eksperimentišu sa blokčejn tehnologijom i kriptonovcem. Za sada to rade da bi međusobno ubrzale transakcije i takozvani kliring u finansijama. Neke banke su počele i da se udružuju povodom stvaranja zajedničkih kriptovaluta namenjenih za stanovništvo. Centralna banka Švedske je najavila lansiranje digitalne valute u vidu krune. Naročito je digitalizacija novca aktuelna u zemljama gdje ljudi u većini slučajeva plaćaju putem kreditnih kartica. Ako imamo u vidu da je Evropska Centralna banka (ECB) najavila da će do kraja 2018. godine prestati sa štampanjem novčanica od 500 eura, navodno zbog toga što se često upotrebljava na crnom tržištu i za pranje novca. Novčanice od 500 eura na tržištu „teške“ su skoro 30 odsto od ukupne količine gotovine u opticaju, jasno je da ECB u skorijoj budućnosti cilja na značajno veću upotrebu elektronskog i digitalnog novca, dok će papirni novac biti dobrim dijelom smanjen u opticaju.

Činjenica je da se svijet mijenja. Sve brže i brže. I ne treba kriviti tehnologije i naučnike što su inovativni. Tehnologija nije prepreka prosperitetu i slobodi, ona ih sama po sebi i ne kreira, već čovjek. On je taj koji se pita da li će  tehnologija biti iskorišćena u pozitivnom ili negativnom pravcu.

Sputnik