Euro – nesrećno dijete sa 19 roditelja

Da li je sve učestalije ocjene o propasti eura podstakao „bregzit“, ili to što privreda eurozone i cijele EU već duže vrijeme stagnira, ili najnoviji unutrašnji izazovi i problemi globalne geopolitike sa kojima se suočava. Ili sve to zajedno, svejedno je. Ekonomisti se uglavnom slažu da je reforma valute eurozone uslov njenog opstanka. Ali ne pita se samo ekonomija.

Bivši francuski ministar ekonomije Emanul Makron ovih dana je čak ocijenio da će ukoliko ne bude značajnih ekonomskih reformi euro možda za deset godina i nestati.

Pre nekoliko mjeseci Institut „Žak Delor“, koji je jedan od arhitekata jedinstvene evropske valute, euru je predvidio neizbježan kolaps.

„Reforma eura možda nije popularna, ali je esencijalna i goruća. U nekom trenutku evropu će zadesiti nova ekonomska kriza. Ne zna se da li će se to dogoditi za šest nedjelja, šest mjeseci ili šest godina. Ali u trenutnim okolnostima nije vjerovatno da euro preživi“, saopštio je Institut.

Poznati nobelovac, ekonomista Džozef Stiglic euro doživljava kao dijete iz komplikovanog braka 19 različitih zemalja zbog čega nema šanse na uspjeh bez institucije koja bi stala u njegovu zaštitu. Možda je, smatra on, najbolji put ka napretku eurozone „fleksibilan euro“, gdje svaka zemlja-članica usvaja svoju verziju te valute.

Za prošlogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju Olivera Harta „euro je greška“, a Brisel je otišao predaleko u centralizaciji moći i ako Evropska unija ne prestane sa tim trendom, teško da može da preživi i napreduje. Hart čak smatra da uopšte ne bi bilo loše da se evropa odrekne jedinstvene valute.

Da li je to iz Harta prije progovorio Britanac, koji smatra da je „bregzit“ bio pametna odluka? Uostalom Britanija ni kao članica Evropske unije nikada nikada nije odustala od svoje funte. Možda i izjavu Makrona, trenutno po anketama najpopularnijeg francuskog političara, treba gledati više za unutrašnju upotrebu, jer je ušao u trku za predsjednika Francuske. Nije sve to sporno, ali im ekonomsku stručnost ne treba umanjivati.

Da nije riječ o problemu koji brine samo EU jasno je i iz pažnje koju je tome prije nekoliko mjeseci pokazao i predsjednik Rusije Vladimir Putin. Činjenicu da Rusija 40 odsto svojih deviznih rezervi drži u eurima, šef ruske države je naveo kao dokaz da „kolaps“ devetnaestočlanog monetarnog bloka nije u interesu njegove zemlje.

On je prije nekoliko mjeseci u intervjuu za „Blumberg“ izjavio da ne isključuje mogućnost donošenja neke odluke koja bi objedinila grupu zemalja eurozone sa jednakim nivoima razvoja, što bi, po njegovom mišljenju, dovelo do jačanja eura. I nije jedini koji je na taj način razmišljao.

Profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić smatra da je sudbina eura u rukama političara. Ekonomski gledano nije sporno šta treba preduzeti, ali o tome, smatra on, treba da postoji politički konsenzus.

Šoškić podsjeća da se o tom pitanju već duže vrijeme priča, kao i o tome da li treba da postoji jedan euro za krug razvijenijih zemalja eurozone i drugi euro za manje razvijene zemlje.

Ako postoji politička volja da se euro održi i da ojača, svakako da to može da se desi, kaže Šoškić za Sputnjik i podsjeća da je 2010. godine kriza suverenog duga EU otkrila neke ključne slabosti u konceptu eura. Da je eurozona 2009. i 2010. godine emitovala obveznice za sve članice ne bi, smatra on, uopšte bilo krize suverenog duga unutar EU.

Ukoliko bi se išlo u pravcu veće integracije EU, projekat eura ima šansu da uspije. Ukoliko se, međutim, izlazak Britanije iz EU može smatrati najavom nekih sličnih procesa u drugim zemaljama, onda naravno, veći stepen integracije nije na dnevnom redu i u tom kontekstu se postavlja pitanje održivosti eura“, ističe nekadašnji guverner NBS.

Zato je, dodaje on, pitanje održivosti eura prije svega političko pitanje da li postoji volje unutar EU ka većem stepenu integracije.

„Ako se želi perspektiva za euro suština je da on mora da počiva, kako na jedinstvu monetarnih vlasti, tako i na jedinstvu i mnogo većem stepenu integrisanosti fiskalnih vlasti. To bi podrazumijevalo možda centralizovano ubiranje poreza, svakako centralizovano raspolaganje sredstvima i takođe centralizovano, odnosno zajedničko finansiranje budžetskog deficita koji bi onda bio budžetski deficit eurozone“, ističe Šoškić. Dodaje da je to možda idealno postavljeno, ali da je to svakako pravac kojim bi trebalo ići.

Ako EU u političkom smislu nema snage da ide u tom pravcu onda se, ističe on, legitimno stavlja na dnevni red pitanje opstanka eura kao zajedničke valute, jer EU je zapravo zastala na putu da postane država.

A da tog jedinstvenog pogleda nema, svedoči i to što su ministri finansija 19 zemalja eurozone nedavno odbacili predlog Evropske komisije da povećaju potrošnju kako bi se podržala privreda eurozone. Poziv da zajedno potroše 0,5 odsto BDP-a više realno se odnosio samo na tri zemlje eurozone koje to mogu da učine — Njemačku, Holandiju i Luksemburg.

Upravo zemlje koje imaju uredne javne finansije, sa nešto nižim nivoom javnog duga od prosjeka unutar eurozone, po pravilu imaju i najviše rezervi po pitanju veće fiskalne integracije. Razlog tome je što ta fiskalna integracija podrazumijeva da sve zemlje-članice i svi građani eurozone odgovaraju za dugove svih, objašnjava on. Zato je ključno pitanje je, naglašava Šoškić, u kojem pravcu ide EU.

 

I profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović, takođe, smatra da će euro dijeliti sudbinu EU i da je izglasavanje „bregzita“ pokrenulo preispitivanje eura kao zajedničke valute u eurozoni.

Projekat EU je suviše skup i glomazan da bi tako lako propao, mišljenja je Musabegović, ocijenivši da se on još dograđuje i da je u procesu razvoja koji će trajati.

Kada je euro u pitanju, cijeli proces, i on smatra, zavisi od dvije politike — fiskalne, koja je ostavljena pojedinačnim članicama, i monetarne, koja je dignuta na nivo EU, odnosno njene Centralne banke u Frankfurtu.

„Ukoliko se taj proces nastavi i objedini i fiskalna politika, za šta je potrebna neka vrsta evropske vlade, evropskog ministarstva finansija, ja mislim da sve ide prema tome da euro ostane kao projekat, jer ima mnogo više pozitivnih nego negativnih posljedica po svaku od zemalja“, ističe Musabegović za Sputnjik.

 

 

Check Also

Dan na evropskim berzama (24.11.2017.)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *