Budžetom za narednu godinu Vlada je planirala da se odrekne dobiti u elektroenergetskim subjektima, u kojima ima vlasnički udio, kako bi te kompanije mogle da koriste ta sredstva za prebijenje međusobnih potraživanja.
Prihodi po osnovu vlasništva i ostvarene dobiti privrednih subjekata u državnom vlasništvu u Crnoj Gori iz oblasti energetike u 2017. godini mogu se koristiti za regulisanje međusobnih dužničko-povjerilačkih odnosa tih subjekata, proisteklih iz znakonskih obaveza snabdijevanja i balansiranja sistema, i realizaciju prioritetnih kapitalnih investicija u energetskom sektoru navedeno je u Zakonu o budžetu za 2017. godinu.
Koordinator za ekonomsku politiku i EU integracije u URA Dejan Mijović smatra da se najvjerovatnije radi o međusobnim dugovanjima i potraživanjima između Crnogorskog elektroprenosnog sistema i Elektroprivrede.
– Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali liči na to, kazao je Mijović.
Država je u EPCG vlasnik 57,02 odsto udjela, dok je italijanska kompanija A2A vlasnik 41,75 odsto. Ukupan broj akcionara na dan 31.12.2015. godine bio je 7.642. Većinski vlasnik CGES-a je država Crna Gora sa 55,00 odsto akcija, dok strateški partner većinskog vlasnika, italijanski operator prenosnog sistema Terna Rete Elettrica Nazionale S.p.A, nocjeduje 22,08 odsto akcija.
Elektroprivreda i Crnogorski elektroprenosni sistem započeli su početkom decembra 2014. godine pregovore u kojima pokušavaju da reguliušu dugovanja koja su nastala između tih kompanija. Te dvije kompanije pred Privrednim sudom Crne Gore vode všpe sudskih sporova, u kojima CGES od EPCG potražuje oko 9,65 miliona eura sa kamatama, dok EPCG od CGES-a potražuje preko 11 miliona eura. Prema nezvaničnim saznanjima “Dana, spor je indirektno vezan za krađu struje tokom 2013. godine iz evropske interkonekcije za potrebe Kombinata aluminijuma.
Potraživanje EPCG odnosi se na period iz 2013. u koju je Kombinat aluminijuma ušao bez ugovora, a tokom 53 dana, od 1. januara do 23. februara 2013. godine, CGES je iz rezervi EPCG pokrivao debalans, nakon čega je uslijedilo neovlašćeno preuzimanje struje iz evropske interkonekcije. EPCG odbija da plati svoje dugovanje CGES-u dok ne naplati svoje potraživanje, pa je iz tog razloga CGES i pokrenuo sudske procese.
CGES u jednoj tužbi traži osam miliona eura duga koji se, kako se navodi u predlogu za izvršenje, odnosi na period od 1. januara do 31. maja 2013. godine. U tom periodu EPCG nije platila CGES-u korišćenje prenosnih kapaciteta električne energije. CGES u drugoj tužbi traži 1,65 miliona eura, a to potraživanje se odnosi na januar i februar, kada je EPCG koristila prenosne kapacitete CGES-a za izvoz električne energije.
CGES je iz neto dobiti platio električnu energiju koja je za potrebe KAP-a neovlašćeno preuzimana iz evropske interkonekcije od 23. februara do 23. maja 2013. Ukradena struja je vraćena Elektroprivredi Srbije, a CGES je za to izdvojio 3,25 miliona iz neraspodijeljene dobiti. Dio električne energije platio je Montenegro bonus, u iznosu od 3,3 miliona eura. Kompanije treba da se dogovore i oko toga što EPCG nije poštovala odluku Regulatorne agencije za energetiku iz decembra 2013, odnosno zato što kao proizvođač električne energije nije plaćala naknadu za korišćenje prenosne mreže.
Krađa struje počela je nakon što je EPCG 22. februara prestala da obezbjeđuje 84 megavata struje za KAP iz rezervi, a okončana je 25. maja. RAE je tokom 2013. EPCG i CGES-u najavljivala oduzimanje licence zbog toga što kompanije međusobne odnose nijesu regulisale ugovorima. Te kompanije nijesu mogle da se dogovore oko načina plaćanja povučene električne energije u slučaju debalansa u sistemu, koji je nastao nakon krađe struje iz evropske interkonekcije. EPCG je u tom periodu CGES-u ispostavljala račune za struju koju je CGES povlačio od EPCG, ali je nije plaćao kao krajnji korisnik. Uz prećutnu saglasnost Vlade, KAP je iz evropske interkonekcije potrošio struje za 9,64 miliona eura. CGES je neovlašćeno preuzeo 190 hiljada kilovat-sati energije iz evropske interkonekcije za potrebe KAP-a.
Izvor: Dan
