Stručnjaci kažu da su naknade za kredite u bankama u Srbiji u dinarima prepolovljene, ali mjesečne rate mogu da budu niže, jer se marže kreću od 8,5 do 12,6 odsto.
Iako su banke za posljednjih godinu dana prepolovile cijenu, prije svega, najtraženijih gotovinskih zajmova, to, ipak, nije dovoljno, jer je belibor, kamatna stopa od koje zavisi cijena pozajmica u dinarima, pala na nivo od 3,36 odsto. To znači da banke, na primjer, keš kredit prodaju papreno po kamati od minimum deset odsto, ili u prosjeku 14 do 16 odsto godišnje, s obzirom na cijenu osnovne kamate. Razlika od 3,36 odsto koliko iznosi belibor do kamate koja se nudi građanima je marža, i ona se kreće od 8,5 do 12,60 odsto!
Tako se ponovo vraćamo na priču da bankari u Srbiji, a tako im je dozvoljeno, formiraju kamate na kojima izuzetno mnogo zarađuju. Uz tako velike marže mnoge banke obračunavaju i dodatne troškove, kao što je, na primjer, godišnje održavanje kredita, koje iznosi minimum jedan odsto na ostatak duga. Tome treba dodati i razne obrade zajmova, provizije i naknade. Nije ni čudo da se onda hvale kako su u prvoj polovini godine ostvarile odličan profit.
“Očigledno da bankari nemaju namjeru da smanje svoje apetite i da se ne odriču svojih marži”, smatra Mlađen Kovačević, ekonomista. “Naravno, najveću maržu drže kod najtraženijih gotovinskih kredita, dok su kod stambenih spustili cijenu, ali samo u početnoj fazi. Zajmove za kupovinu stanova naplaćuju 4,9, odsto, odnosno 5,7 odsto efektivno, što znači da im je marža malo manja od belibora, odnosno osnovne kamate. Ko uzme ovaj kredit na 30 godina, naplaćaće se i te kako, jer na ovako dugoročne pozajmice, kamata je visoka i banci će se praktično isplatiti još jedan stan”.
Bankari se, pravdaju da imaju velike troškove, kako operativne, tako i razna izdvajanja za rezervacije, kada odobravaju kredite. Oni kažu da je za njih najbolje kada im dođe klijent, koji je uredno uvjek izvršavao sve obaveze prema banci i njemu mogu da daju povoljniji kredit. Ali mnogo je više onih, koji su već imali razna kašnjenja i onda da bi im odobrili zajam, banke moraju da rezervišu određeni novac kao garanciju. To je za njih trošak, koji negdje moraju da ugrade, pa se sve prelama preko građana.
