Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti kaže da je ta banka zainteresovana za ulaganja u finansijski i korporativni sektor u Crnoj Gori, ali i finansiranje izgradnje Jadransko-Jonskog autoputa, ukoliko se on pokaže isplativ.
Čakrabarti je u emisiji Klub A na Atlas televiziji kazao da izlazak Velike Britanije iz Evropske unije neće uticati na tu banku, čije je sjedište u Londonu, jer ona i nije institucija Evropske Unije.
Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti kaže da će u naredne četiri godine ta banka u Crnoj Gori sprovesti strategiju koja se odnosi na tri sektora. Prvo – da se poboljša konkurentnost privatnog sektora u Crnoj Gori, sa fokusom na poboljšano poslovanje u poljoprivredi. Drugo – unaprjeđivanje povezanosti Crne Gore i Zapadnog Balkana sa fokusom na električnu energiju i transportne veze u regiji i treće područje je područje održive energije – obnovljive energije i održivog turizma.
EBRD je prisutna u Crnoj Gori od obnove njene nezavisnosti i, kako kaže Čakrabarti, u četrdeset projekata uložila je 530 miliona eura.
“Samo u posljednje tri godine investicije su iznosile 250 miliona eura. Treba imati na umu da Crna Gora ima prilično mali broj stanovnika, ali ako je uporedite sa 36 ostalih zemalja, jer investiramo u 37 zemalja, imamo najveći nivo ulaganja po glavi stanovnika u Crnoj Gori. Ona je prva među svim ostalim zemljama. Mislim da smo potencirali da uradimo više u regiji uopšteno, ali više u malim zemljama kao što je Crna Gora. Ja sam ponosan zbog učinjenog“, kaže Čakrabarti.
EBRD i njen prvi čovjek smatraju da je Crna Gora učinila mnogo da bi postala privlačna stranim investitorima. Tako je EBRD, uz kredite koje odobrava, postala i suvlasnik u nekoliko crnogorskih kompanija, poput kompanije Voli.
“To je kompanija sa kojom sarađujemo još od 2009. godine – tri godine nakon što smo počeli ulagati u Crnu Goru. Prvo smo obezbijedili neke kredite da im pomognemo da se prošire, a sada smo zapravo suvlasnici Volija. Posjedujemo akcijski kapital u kompaniji. Zbog čega? Jer smatramo da je to kompanija koja može da se širi regionalno – kao prvo, ali je i kompanija koja ima potencijal da zaista utiče na poljoprivredni biznis u zemlji da bi poboljšala standarde u lancu vrijednosti i to bi zaista pomoglo Crnoj Gori da privatni sektor postane konkurentniji. Ponovo napominjem, time bi uveliko smanjili uvoz jer lokalni proizvođači mogu da proizvode više za zemlju“, ističe Čakrabarti.
EBRD je banka koja svoja sredstva ulaže u finansijski i korporativni sektor, ali Čakrabarti kaže da je jedan od projekata u koji bi mogli da ulože novac i Jadransko-jonska magistrala.
“Ako studija izvodljivosti pokaže da je projekat ekonomski održiv, a analiza troškova i koristi projekta bude pozitivna, onda će EBRD biti veoma zainteresovana da finansira ovaj projekat. To je nešto što je, naravno, i politički važno kada govorimo o saobraćaju do Grčke preko Hrvatske, odnosno preko Balkana. Zapravo, od Grčke ka Hrvatskoj, ali to je važno jer će ta saobraćajnica doprinijeti, ne samo političkoj, nego i ekonomskoj integraciji, jer će saobraćaj da se odvija kroz čitavi Zapadni Balkan, tako da mislim da je to projekat od velikog značaja. Ali kao što sam rekao, radimo studiju izvodljivosti zarad finasiranja toga i vidjećemo šta će pokazati. Ako se pokaže kao dobar projekat definitivno ćemo biti zainteresovani da ga finansiramo“, kaže Čakrabarti.
Iako ima Evropu u nazivu, EBRD zapravo ima akcionare iz SAD-a, Japana, Australije, Koreje, Sjeverne Afrike, iz mnogo ne-evropskih zemalja. Ona nije banka Evropske unije i zbog toga Bregzit ne može da utiče na ovu finansijsku instituciju sa sjedištem u Londonu, zaključuje Suma Čakrabarti.
