Ove nedjelje pišemo o otkupu sopstvenih akcija.
Često možemo pročitati da je neka kompanija izvršila otkup sopstvenih akcija. Kroz ovaj članak nastojaćemo da vam pojasnimo ovu korporativnu aktivnost, kao i pravne propise koji je definišu.
Akcionarska društva povremeno otkupljuju svoje akcije. Na ovaj način vrše povraćaj novca koji su uložili u akcionarsko društvo. Novi vlasnik ovih akcija je upravo samo akcionarsko društvo. Ove akcije ne daju novom vlasniku pravo na upravljanje, pravo na dividendu, niti pravo na dio likvidacione mase.
Sopstvene akcije se nazivaju i trezorskim akcijama jer se povlače iz prometa i spadaju u kratkoročne finansijske plasmane.
Zakon o privrednim društvima (član 60) bliže definiše uslove za otkup sopstvenih akcija.
Kupovinu sopstvenih akcija odobrava Skupština akcionara, koja i definiše maksimalan broj akcija koji se može kupiti, kao i maksimalnu cijenu koja se može platiti za te akcije. Na osnovu odobrenja koje donosi Skupština akcionara, Društvo može kupovati sopstvene akcije u skladu sa Statutom ili Odlukom Odbora direktora. Rok za kupovinu akcija ne može biti duži od 12 mjeseci od dana donošenja Odluke.
Prema odredbama pomenutog Zakona, vrijednost kupljenih sopstvenih akcija ne može prelaziti 10% od ukupnog akcijskog kapitala društva.
Sopstvene akcije Drušvo mora otuđiti u roku od 12 mjeseci od njihovog sticanja. Ako ne otuđi akcije u tom roku, Drušvo je dužno da ih poništi u roku od tri dana od dana isteka roka.
Najčešci razlozi zašto određeno preduzeće vrši otkup sopstvenih akcija su:
- održavanje povoljnog tržišta za akcije kompanije,
- povećanje zarade po akciji,
- sprečavanje konkurentskog preuzimanja,
- eliminisanje viška novca,
- stvaranje željene strukture akcionara.
Kada tržište pada, padaju i cijene akcija preduzeća, što smanjuje tržišnu vrijednost te kompanije. Kompanija želi da zaustavi dalji pad svoje tržišne vrijednosti i odlučuje se na otkup sopstvenih akcija. Ovakav postupak uprave kompanije predstavlja pozitivan signal za ulagače, jer menadžment na indirektan način daje signal o vrijednosti akcije te kompanije.
Otkup sopstvenih akcija najčešće dovodi do povećanja zarade po akciji kompanije, povećanja dividende i do povećanja tržišne vrijednosti akcije. Do ovoga dolazi jer se otkupom smanjuje broj akcija na koje se raspoređuje nepromijenjeni neto dobitak.
Preduzeće može da procijeni da postoji opasnost od preuzimanja nadzora nad njim od strane drugih subjekata, kupovinom kontrolnog paketa akcija. Kupovinom sopstvenih akcija, preduzeće može spriječiti mogućnost preuzimanja i upravljanja nad njim.
Kad nema mogućnost za profitabilno ulaganje, kompanija može eliminisati viškove novca i prekomjernu solventnost otkupom sopstvenih akcija.
Otkup sopstvenih akcija može poslužiti i kao mjera za restrukturiranje preduzeća, a posebno radi promjene u strukturi vlasništva i upravljanja preduzećem.
