Najmanje 11.000 grčkih kompanija suočenih sa dubokom ekonomskom krizom u sopstvenoj državi utočište je pronašlo u susjednoj Bugarskoj, inače najsiromašnijoj članici Evropske unije. U Bugarsku se sele na prvom mjestu kompanije koje posluju sa zapadnim zemljama, ali i sve one koje žele da iskoriste prednost nižih poreza i predvidivog poslovnog okruženja.
Preseljenje grčkih preduzeća, koja su u prethodnih šest godina investirala u bugarsku ekonomiju oko pet milijardi eura, pratio je odliv kapitala.
– Ovdje je situacija stabilna – imamo predvidivo oporezivanje, jasno zakonodavstvo i zdravo okruženje – izjavio je menadžer grčke kompanije za proizvodnju higijenskih preparata Septona Joanis Politis, koji je prije deset godina otvorio fabriku u gradu Ruse na severu Bugarske.
Oko 120 velikih grčkih kompanija je početkom 21. veka otvorilo poslovnice i pogone u Bugarskoj u oblastima maloprodaje, metalurgije, distribucija goriva, građevine i nekretnina. Međutim, iako je grčka kriza stavila tačku na veliku migraciju biznisa 2009, vlasnici malih i srednjih preduzeća, posebno onih koja posluju sa Evropom, Balkanom i Rusijom, nastavili su da se seli u Bugarsku. Kostas Mihail, koji je napustio Atinu 2014. godine, otvorio je pekaru u Sofiji i sada planira da proširi posao. Njegov zemljak Panagiotis Duvos učinio je to 2011. On je u centru Sofije otvorio prodavnicu u kojoj prodaje maslinovo ulje i halumi sir. “Bugarska mi daje priliku za opstanak, što je ovih dana teško u Grčkoj”, rekao je za agenciju AFP Duvos. On želi da otvori prodavnice i u crnomorskim gradovima Varni i Burgasu, ali situacija u Grčkoj i dalje utiče na njega i njegov posao. “Svi moji snabdjevači su Grci i plašim se da možda nece biti u stanju da proizvode i isporučuju robu za moju radnju”, kaže Duvos i dodaje da njegovi partneri u Grčkoj, zbog kontrole kapitala, ne mogu da podignu novac za gorivo i prevoz robe.
Inače, za mnoge izvozno orijentisane kompanije Bugarska je, još prije dvije decenije, postala “raj za poslovanje”. Tako je, recimo, Kiriakos Fotinos svoju kompaniju za proizvodnju odjeće preselio u Bugarsku 1996. On kaže da su ga u prethodnih pet godina više pogodile ekonomska kriza u Evropi i kineski damping nego dešavanja u Grčkoj. Njegova kompanija, koja ima fabriku u blizini Atine, bilježi godišnji promet od 50 miliona eura i godinama unazad registruje rast od 30 odsto zahvaljujući činjenici da izvozi u Zapadnu Evropu.
Bugarska centralna banka saopštila je u junu da sve četiri grčke banke koje rade u Bugarskoj, a koje pokrivaju 21 odsto bugarske bankarske aktive, imaju “nivo likvidnosti i rezerve kapitala iznad prosjeka. Sigurne su i banke u bugarskom vlasništvu”, poručuju iz centralne banke i objašnjavaju da te banke “nemaju potraživanja od grčkih kreditnih institucija i da nisu ulagale u grčke državne obveznice”. Bugarska je inače 1990. godine proglasila moratorijum na dugove, a 1996-97. bila je na ivici bankrota nakon kraha 14 banaka. Režim štednje, koji je nametnuo MMF, pomogao je Bugarskoj da izađe iz krize i postane jedna od fiskalno najdisciplinovanijih članica Evropske unije. Bugarski javni dug je na nivou 28,8 odsto bruto domaćeg proizvoda i jedan je od najnižih u EU (grčki dug iznosi 177 odsto BDP-a).
Završena igra
Za šest godina grčka preduzeća su investirala u bugarsku ekonomiju između 4,5 i pet milijardi eura. U istom periodu je račune u bugarskim bankama otvorilo između 50.000 i 60.000 Grka. Ipak, iako redovi ispred banaka u Grčkoj djeluju uznemirujuće, u 2015. nema velikog transfera grčkog kapitala u Bugarsku, jer je igra već završena – komentariše u izjavi za AFP Krasen Stančev, analitičar Instituta za tržišnu ekonomiju u Sofiji.
Izvor: Danas
