Banke što prije treba da počnu značajnije da smanjuju kamatne stope jer se bojim da im uskoro može biti kasno kazao je u intervjuu Pobjedi redovni profesor i rukovodilac doktorskih studija Ekonomskog fakulteta iz Podgorice dr Božo Mihailović
-Poručujem bankama da preispitaju svoju poslovnu politiku, da smanje kamate. Ako budu držale ovaj nivo kamata ubrzo će im, bojim se, biti kasno.
POBJEDA: Može biti kasno zato što postoji opasnost da loše kompanije kojih je samo u blokadi 14.000 povuku banke u gubitke?
MIHAILOVIĆ: Nema te privrede koja može biti efikasna sa ovim nivoom kamatnih stopa od 10 do 14 odsto. Efikasnost je moguća sa kamatnom stopom od tri do četiti odsto zato što je profit kompanije od 10 odsto, ne računajući crni biznis, solidan. Nevjerovatno je da toliko banaka imamo na ovako malom tržištu, i one su među sobom napravile faktički kartelski sporazum. Najavljuju se i nove banke. Niko ne konkuriše kamatnim stopama što bi bilo normalno, nego su svi tu neđe i čekaju šta će se desiti. Niko nema mehanizam da natjera banke da smanjuju kamatne stope a one su za dva puta snizile pasivne stope koje su sada u prosjeku od dva do tri odsto. To pokazuje da imaju veliki prostor da snize aktivne kamate.
Bojim se da će bankama biti kasno kad to uoče jer će se sa ovolikim kamatama rapidno povećavati broj firmi koje bankrotiraju. A od ovih 400 miliona eura već kontaminiranih kredita, koji se ne vraćaju, ne mogu naplatiti ni 30 odsto. Nekretnine nemaju kome prodati jer sada, za razliku od nekadašnje uvozne, nema tražnje.Znam jednu malu banku koja ima oko 50 miliona eura plasmana a stečenu aktivu oko 8 miliona. Treba li tom bilo kakvo objašnjenje?
POBJEDA: Koji su ključni rizici po ekonomiju u ovoj godini?
MIHAILOVIĆ: Ključnih rizika ima više. Nijesu za paniku, ali su veliki. Među njima je niska industrijska proizvodnja, koja, ako se nastavi u ovoj godini, može biti problema za ostvarivanje rasta ekonomije od 3,5 odsto. Veliki problem je državni dug a ako se BDP ne bude povećavao onda će iz njega proizlaziti svi drugi rizici. Velika nelikvidnost privrede je značajan rizik, visoki troškovi privrede i njena zaduženost, nedovoljna konkurentnost, visok iznos kredita koji se ne vraćaju, značajna siva ekonomija, ogromni broj zaposlenih u javnoj upravi, deficit centralnog budžeta, dug opština… Tu su i rizici zaduživanja, gradnja auto-puta, intervalutni rizici, rat u Ukrajini koji se odražava na naš turizam.
POBJEDA: Kako ublažiti ove rizike?
MIHAILOVIĆ: Mi moramo da napravimo novu strategiju razvoja baziranu na našim resursima i domaćoj pameti da proširimo izvozni asortiman. Možemo mi da pričamo šta god hoćemo ali bez proizvodnje nema potrošnje. Moramo koristiti i povoljni geo-politički položaj. Mi naše drvo koristimo do nivoa trupca, vlasnici fabrika vode su kao „rogovi u vreći“ i ne shvataju da ne mogu na svjetsko tržište ako se ne udruže… Naša šansa je i organska proizvodnja, eko turizam… Crna Gora sebe treba da proglasi za preduzetničko društvo da bi povećala stope rasta. Mi se moramo povezati i sa privredama drugih zemalja i da tu tražimo šansu. Ne treba, recimo, da proizvodimo namještaj za Italijane ali, slikovito rečeno, možemo nogu od stolice. Moramo shvatiti da je vrijeme velikih preduzeća prošlo za Crnu Goru.Struka mora da dođe do izražaja. Naš je veliki problem partijska i funkcionalna pamet. Imam utisak da se mi ko prcamo u mjestu. Problem je i to što smo zapečaćeni nijesmo mobilni, hoćemo da država misli o našem poslu i više volimo kod nje da radimo za 300 eura, jer mislimo da su nam sigurne, nego da idemo u svoj biznis. To pokazuje da moramo potpuno drugačije da se ponašamo.
POBJEDA: Da li nove generacije, vaši studenti razmišljaju drugačije ili će i oni sjutra tražiti posao kod države za 300 eura?
MIHAILOVIĆ: Generalno gledano razmišljaju drugačije, međitim, treba im još stimulansa. Potrebni su i krediti sa niskim kamatama, koje će ih stimulisati da idu u privatni biznis.
POBJEDA: Javni dug se primakao cifri od 60 odsto, visok je spoljnotrgovinski deficit… Koliko je to rizično?
MIHAILOVIĆ: Mi smo za deset godina povećali javni dug tri puta sa 671milion na 1,9 milijardi eura i on danas iznosi 58 odsto BDP. Nije bilo posebnog razloga da se dug toliko poveća. Komotno smo se ponašali a zaduživanje nije dalo ekonomske efekte otišlo je u potrošnju.Mi imamo debalas, izvoz nam je 430 miliona a uvoz 1,6 milijardi eura i slično je svake prethodne godine. To je dugoročno posmatrano najveći problem Crne Gore koji generiše i sve druge probleme.
POBJEDA: Kako ocjenjujete zacrtanu ekonomsku politiku Vlade u ovoj godini?
MIHAILOVIĆ: Politika Vlade u ovoj godini je realno moguća. I da je neka druga vlada teško da bi mogla nešto značajnije da uradi. Vlada ima ograničene mogućnosti kojima raspolaže. Zacrtani rast od 3,5 odsto malo je veći nego što ja očekujem, ali je dobro što sve više počinjemo da se okrećemo takozvanoj realnoj ekonomiji umjesto papirnatoj. Ali moramo znati da se u ekonomiji čuda ne dešavaju preko noći.Imamo blokiranih 14.000 kompanija za oko 480 miliona eura, dužničko povjerilački odnosi su oko 400 miliona, neplaćeni porezi su 480 miliona, loši krediti 400 miliona.Makar 60 odsto BDP je zarobljeno na neki način. To sve govori. Mi iz prošle godine prenosimo pad industrijske proizvodnje od 11 odsto, pad u građevinarstvu ali imamo, na sreću, pozitivne pokazatelje u turizmu.
Crna Gora treba da teži stopi rasta od minimum 5 odsto. Ali mi smo mala ekonomija na vjetrometini i svi se udarci dobro osjećaju.
POBJEDA: Da li je, po Vašem mišljenju, potrebna kadrovska promjena u Vladi i kojih resora?
MIHAILOVIĆ: To je u nadležnosti premijera i ne bih sebi dozvolio da se u to miješam. Nemam dovoljno informacija niti kompetencija da ocijenim rad resora. Ako je premijer zadovoljan, onda je u redu.
POBJEDA: A da ste premijer?
MIHAILOVIĆ: Da sam premijer, ali sebe ni na koji način ne kandidujem ni za resor, ne bih sve sadašnje ostavio u Vladi. Možda neke ne bih ni izabrao. Smatram da ima određenih rezervi koje bi trebalo iskoristiti na drugačiji način.
Vrijeme ne radi za one koji se svađaju
POBJEDA: DPS i SDP se ne slažu oko mnogih ključnih ekonomskih stvari. Da li to usporava ekonomski razvoj?
MIHAILOVIĆ: Svađa u koaliciji usporava razvoj i nije dobro da se vladajuće partije razilaze. Vrijeme je faktor koji ne radi za onog ko se svađa, jer to ne donosi nikakve efekte. Niko nema pravo, pa ni vladajuće partije da bilo kakve odluke odlaže, ukoliko će to ići na štetu građana u dugom vremenskom periodu. Istina, odluke ne treba donositi na prečac i treba vidjeti šta se iza toga krije i koji su efekti. Uostalom crnogorski resursi nijesu svojina ni jedne partije. Zato sve karte treba staviti na sto kako bi se što prije došlo do racionalnih odluka. Vladajuće partije bi trebalo mnogo više da koriste stručnu misao kojom Crna Gora raspolaže. Da to čine, kvalitetnije bi odluke donosili. Crna Gora mora da koristi resurse i da oni budu generator privredne aktivnosti i podstiču rast i razvoj.
POBJEDA: Mi odavno hvatamo zalet za neke krupne investicije, ali se uvijek nešto ispriječi?
MIHAILOVIĆ: Dugo godina, da ne kažem decenija, mi pričamo priču o gradnji drugog bloka TE Pljevlja, hidroelektranama i nafti i gasu. Prije 10 godina bio sam u timu koji je napravio idejno ekonomsko rješenje za drugi blok TE Pljevlja. Od tada do danas imali smo plan A,B, C, i sad smo ponovo počeli priču. Stalno se bojimo odluka.Oko HE je bila tolika priča, biće ih tri, pet… a jednu da smo makar napravili. Sada sve i da imamo novac za gradnju TE treba nam četiri do pet godina, za HE 7-9 godina. Nema nam čekanja ali se mora realno sve procijeniti a efekti se mogu očekivati kasnije. Zanimljivo je da kad god se pokrene inicijatima za gradnju nekog ključnog objekta krenu opstrukcije.
Domaću valutu bi brzo pokvarili
POBJEDA: Da li bi Crnoj Gori bilo lakše da u velike investicije kreće sa domaćom valutom, umjesto eura?
MIHAILOVIĆ: Ne. Mi kakvi smo, domaću valutu bi vrlo brzo pokvarili.
Formiranje vlade ne predstavlja nacionalni spas
POBJEDA: Opozicija zagovara formiranje prelazne ili vlade nacionalnog spasa. Smatrate li da je neophodna?
MIHAILOVIĆ: Ne mislim da formiranje vlade predstavlja nacionalni spas. Ni ta Vlada ne bi u kratkom roku mogla postoći neke značajne rezultate. Opozicija se iz godine u godinu sve više usitnjava, sve je više nezavisnih poslanika i nikako da se dogovore oko ključnih stvari i da djeluju jedinstveno. Nijesam siguran da bi se i oko vlade mogli dogovoriti.
Crnoj Gori i svakoj vladi treba jaka opozicija konkurencija da gura naprijed. Niko ko je u monopolskom položaju ne radi dobro. S tog aspekta je dobro što opozicija govori o formiranju vlade i ukazuje na probleme.
Teško ćemo izgurati auto-put
POBJEDA: Auto-put je nezaobilazna tema. Iz Vlade uporno uvjeravaju da teret kredita možemo relativno lako podnijeti. Da li je to realna ocjena ili je opozicija u pravu kada smatra da idemo u dužničko ropstvo?
MIHAILOVIĆ: Svaki put, a naročito auto-put je uvijek važan, ko god da ga pravi. Ali je sad dosta velika „stiska“, ne samo u ekonomiji. Trebali smo ranije krenuti u izgradnju jer su bila bolja vremena. Sad je dosta problematično sa aspekta računa i bilansa Crne Gore. Nadam se da ćemo to izgurati ali veoma, veoma teško. Ne volim termin, koji se često čuje, dužničko ropstvo ali je javnosti trebalo predočiti ekonomske parametre i efekte. Kada se sve uzme u obzir smatram da je u pitanju veoma složena investiciona odluka. Auto-put ne može da da velike ekonomske efekte u kratkom roku. Kasnije će on vući privredu oko sebe. Nećemo otići u dužničko ropstvo ali će biti prenapregnuti bilansi. Nadam se da ćemo izaći iz ovog kako treba. No, tu smo gdje smo, odluka je donijeta, ugovor je potpisan, i sad nema nazad. Uostalom, bilo je svojevremeno dosta pitanja i za Sozinu ali je ovo mnogo krupniji projekat.
POBJEDA: U javnosti se često kritikuje valutna klauzula za ovaj kredit?
MIHAILOVIĆ: Mislim da auto-put nije trebalo ugovarati u dolarima nego u eurima, jer je to veliki rizik a mi smo mala zemlja. Veliki valutni ratovi se vode danas u svijetu. Rekao bih i međukontinentalni i mogu da potope nekoga ko je ni kriv ni dužan.
