Referendumi o nezavisnosti Škotske ili španske Katalonije predstavljaju torpedo za Evropsku uniju i dalje integracije, kaže španski premijer Marijano Rahoj.
On je upozorio da takvi “procesi stvaraju samo još više ekonomske recesije i siromaštva”.
“Ako Škoti podrže nezavisnost, moraće da ponovo podnesu zahtjev za članstvo u Evropskoj uniji”, rekao je Rahoj i dodao da bi proces pridruživanja mogao da potraje godinama i da bi zavisio od stava sadašnjih članica Unije.
Dok cijeli svijet sa velikom pažnjom iščekuje rezultate škotskog referenduma, koji se održava u četvrtak, stanovnici Katalonije se nadaju da će se i oni na sličan način izjašnjavati o svojoj sudbini u novembru.
Ulice Barselone su više puta bile zakrčene i preplavljene bojama Katalonije na mitinzima na kojima se pozivalo na referendum, ali španska vlada se oštro protivi bilo kakvim koracima ka nezavisnosti, a svoj štav stiti i ustavnim ovlašćenjima.
“Referendumi kao što je ovaj u Škotskoj su torped koji ide ispod vode ka Evropskoj uniji i integracijama. Duh našeg doba je u ujedinjavanju, a ne razdvajajnu, tako da ne vidim kako bi smo mogli da pristanemo na održavanje referenduma”, rekao je Rahoj.
Na drugoj strani, prvi čovek Katalonije Artur Mas je “obećao” izjašnjavanje za 9. novembar, a prošle nedjelje je rekao da vjeruje da će nezavisna Škotska biti primljena u EU, baš kao i Katalonija kasnije.
Međutim, Rahoj kaže da bilo koja nova država mora ponovo proći kroz procese pridruživanja.
“Svi sporazumi EU i izjave evropskih lidera pokazuju da ako se neki dio države izdvoji, on postaje treća strana u odnosu na EU. Za pridruživanje tih odvojenih teritorija bi bile potrebne godine, a ono bi zavisilo od ratifikacije i stava svih 28 država članica”, rekao je Rahoj.[/box]
BBC podsjeća da je Rahoj ranije nagovijestio da će blokirati eventualni ulazak nezavisne Škotske u EU.
[box type=”warning”]Dan uoči održavanja referenduma o nezavisnosti Škotske, tri ankete danas daju prednost protivnicima nezavisnosti te autonomne oblasti Velike Britanije. Sva tri istraživanja imaju iste rezultate, protiv nezavisnosti Škotske je 52 odsto građana, a za 48 odsto.[/box]
Škotski virus i ostali evropski separatisti
Sjutrašnji referendum u Škotskoj mogao bi da stvori prvu novu državu unutar granica Evropske unije, piše Dojče vele u tekstu posvećenom šansama ostalih evropskih separatista.
Škotski entuzijazam najviše je nadahnuo Katalonce. Katalonski jezik bio je zabranjen tokom Frankove diktature, a danas taj region Španije ima značajnu kulturnu i političku autonomiju i sopstveni parlament.
Ali, za mnoge Katalonce to nije dovoljno. Oni žele sopstvenu državu, prije svega iz ekonomskih razloga, jer smatraju da Španija iskorišćava njihovo bogatstvo. Od početka ekonomske krize, broj pristalica odvajanja osjetno se povećao. Referendum će ovog novembra biti održan u Barseloni, ali za razliku od Londona i Škotske, Madrid ne priznaje taj korak.
Baksijski nacionalizam i baskijski jezik takođe su bili potiskivani za vrijeme Frankovog režima. Baskija je ekonomski mnogo slabija od Katalonije, ali su zato tamošnji separatisti mnogo nasilniji. U borbi za nezavisnost organizacija ETA je za 50 godina ubila preko 800 ljudi.
ETA se prije tri godine javno odrekla nasilja, ali na putu ka nezavisnosti i dalje tapkaju u mjestu. Naime, po španskom ustavu, samo centralna vlada može da raspiše referendum, a vlast u Madridu to odbija, isto kao i glasanje u Kataloniji.
Na najnovijim parlamentarnim izborima u Belgiji, kao najjača stranka u Flandriji pokazala se Nova flamanska alijansa, koju predvodi Bart de Vever. Taj političar veruje da je belgijska država pred raspadom i da bi trebalo graditi samostalnu Flandriju.
Separatizam u Belgiji prilično je neobičan – ako se otcijepi flamanski dio gde se govori varijanta holandskog, država će izgubiti preko polovine stanovništva, ali i privredne snage.
Veliki problem bio bi status Brisela gdje su sedišta Evropske unije i NATO. Neki već pominju i pripajanje frankofone Valonije Francuskoj, Luksemburgu, pa čak i Njemackoj. Ali, Belgijci su do sada uspijevali da se drže zajedno.
Secesija sjevera Italije ima potpuno ekonomske pobude – tamo se nalaze razvijeni regioni Lombardija, Pijemont, Venecija, kao i druge bogate i industrijalizovane oblasti. Mnogi u tom dijelu zemlje veruju da Italijani sa juga žive na grbači marljivih severnjaka.
Takozvana “Lega Nord” nekada je tražila nezavisnu “Padaniju”, oblast koja bi obuhvatala razvijeni sjever današnje Italije, a danas se koplja lome oko zahtjeva da u regionu ostane tri četvrtine zarađenog novca.
Južni Tirol je oblast koja je zvanično unutar granica Italije, ali od kraja Prvog svjetskog rata, dok je ranije bila dio Austrougarske. Nakon smrti Musolinija, Južni Tirol postepeno je dobijao sve veću jezičku i političku ekonomiju. Stanovnici su raspolagali i dobrim dijelom novca od poreza i činilo se da sve teče glatko. Ali, ekonomska kriza ponovo je probudila separatizam. Tirolci su imućni i ne žele da se opterećuju problemima zajedničke države, pa se sve glasnije čuje parola: “Dalje od Rima”.
Francuske vlasti dugo su suzbijale autonomaške tendencije na Korziki, uključujući i korišćenje lokalnog jezika u školama i javnom životu. Militantne grupe kao što je FLNC godinama su pokušavale da se nasilno odvoje od Pariza, izvodeći napade na zvaničnike ili simbole francuske države. Tek ovog ljeta, pokret FLNC je saopštio da se više neće služiti nasiljem. Ali, potencijal za sukobe ostaje – kada je francuska vlada 2000. godine predložila prilično neupadljive mjere za povećanje autonomije Korzike, konzervativna opozicija u toj zemlji izašla je na barikade.
Veoma mali broj Bavarca ozbiljno misli da je osnivanje sopstvene države pravi potez. A ipak, zvaničan naziv ove njemačke pokrajine je “Frajštat Bajern”, odnosno “Slobodna država Bavarska”. Ta njemačka federalna jedinica na jugu zemlje vjerovatno bi mogla da se snađe i odvojeno od ostatka Njemačke.
Bavarska ima najveću površinu od svih njemačkih saveznih država, u njoj živi 13 miliona ljudi, i ona ima najveći privredni obrt u Njemačkoj. Kao i u drugim zemljama, to bogatstvo izaziva trzavice – Bavarci smatraju da previše novca odlazi u zajedničku kasu. Ali, za sada, nema opštenarodnog pokreta za odvajanje od Njemačke.
